Саопштење Покрета свесрпског уједињења

Поводом напада снага шиптарске парадржaве на север Косова

и на голоруки српски народ!

У овом тренутку када се Срби и неалбанци на Косову и Метохији, налазе под својеврсним терором шиптарске парадржаве потребно нам је национално јединство и стављање свих разлика по страни. Најважније је да се постигне ефикасан одговор на постојеће изазове и да се да максимална подршка нашем народу и свим неалбанцима који се налазе у улози жртве у оквиру замишљеног пројекта албанске (шиптарске) парадржаве, тзв. Косово. Ово нам је још више потребно имајући у виду притиске са којима се суочава Република Српска, те сличне подривачке делатности остатака милогорског концепта у Црној Гори, наравно у свим случајевима помогнутих од  дела страног фактора.

                Са друге стране, поштујући надасве потребу за националним јединством, не можемо заобићи штеточинску улогу режима Александра Вучића, посебно по питању подривања безбедносног система севера Косова и Метохије, па и укупног положаја нашег народа и српске државе на КиМ. До доласка напредњака на власт, тачније Бриселског споразума и 2013. године, албанска парадржава није могла да пређе мост на Ибру, који је био потпуно блокиран и затрпан (сем за пешаке и то појединачно), постојала је цивилна заштита на северу, те јаке српске полицијске снаге, независне у сваком случају од шиптарске парадржаве. Када су чак и у оквиру договора Стефановић-Тахири замишљене без правно обавезујуће основе неке интегрисане границе (у оквиру ЕУ идеологије као данак „европског пута“ без алтернативе), албански службеници нису могли да пређу мост на Ибру. Тако су тада, 2011. године америчким хеликоптером  донети на Брњак и Јариње контејнери за службенике, који су одмах блокирани од народа, јер ни један албански „полицајац“ није могао да прође мост на Ибру, нити било ко од албанске (шиптарске) парадржаве. Бриселским споразумом фактички полиција севера је предата под ингеренцију шиптарске парадржаве, укинута је временом цивилна заштита, а сам Вучић се заложио да се деблокира мост на Ибру, што је довело до могућности да се возилима, укључујући оклопна, полиција косовске парадржаве може ефикасно продирати на север Косова. Овоме треба додати неразјашњено убиство српског лидера Оливера Ивановића, који се прославио 1999. одбраном управо моста на Ибру од продора шиптарских терориста и спречавања етничког чишћења и севера покрајине, чиме је тада спречено заокруживање геноцида и протеривања над српским народом и неалбанцима у читавој покрајини. Вучић се сложио да поред свих осталих катастрофалних решења у Бриселском споразуму, пише да је НАТО (не КФОР или УНМИК) гарант безбедности на северу КиМ, чиме се поништавају ефекти одбране 1999, и Резолуције 12 44.

                Овде није реч о немуштој „одбрани“ тачније предаји и поклону шиптарској парадржави мобилне телефоније и позивног броја, енергетског система, чланства у најважнијим олимпијским и спортским удружењима и такмичењима и тд, већ само о безбедносном систему севера, који је до доласка на власт и предаје од стране режима Александра Вучића, и у битном тежим међународним околностима функционисао ефикасно. Свих ових година медији у Србији су прикривали ове жалосне чињенице, али стварност долази до изражаја и штета за националне интересе и пре свега опстанак и безбедност самог севера, је опасно подривена.

                У овом тренутку је најважније да се пружи што адекватнија помоћ Србима и неалбанцима на Косову и Метохији, укључујући север од напада шиптарских агресора и шиптарске парадржаве. Пресудно битно је да се констатује да је Бриселски споразум неважећи, не само зато што је антиуставан и штетан за егзистенцијалне српске интересе, већ и према међународном фактору, јер га не поштује шиптарска парадржава (али га свих ових година педантно поштује и испуњава на српску штету режим Александра Вучића). Ребус Бриселског споразума и однос Вучићев према њему служи за разумевање формуле због чега између осталог је подобан режим за део нама ненаклоњеног страног фактора, који у исто време стоји иза шиптарске парадржаве. Констатовањем да је Бриселски споразум неважећи, Резолуција 12 44 се ставља у први план, и могућности широке које из ње произилазе (да је КФОР и УНМИК гарант безбедности а не НАТО, да се може вратити на КиМ до 1000 српских полицајаца и до 1000 војника, за почетак на север и тд.).

                У даљој заједничкој борби читавог српског народа са постојећим изазовима велика препрека је и блокада медија, који изврћу и „перу“ чињенице и стварност делом због заштите интереса режима, а делом и због утицаја на њих нама најненаклоњенијих страних центара моћи (Сорош, атлантисти, глобалисти и др.).

                Косовски завет и ребус је један од основа супстанце српског народа, и она нас повезује кроз бројне генерације. Упркос изазовима модерности и савременог амбијента, косовски завет је део српског националног бића, а Косово и Метохија је саставни део државе Србије. Северни део Косова који је етнички и поред свих етничких чишћења које су спровели Албанци од доласка страних трупа средином 1999. године, остао српски и интегрисан и након тога у српску државу све до режима Александра Вучића, је и додатано веома битан, јер без њега се не може заокружити шиптарска парадржава.

                Само слога нас спасити може, али ствари се морају поставити какве јесу и спасити што се може учинити и након невероватних предаја и издаја последњих година. Са друге стране је голоруки народ спреман на сваку жртву да остане на својим вековним огњиштима и наше је да га у томе на сваки начин заштитимо, као и територијални интегритет Србије.

Београд, 15. октобар, 2021.                                  

Покрет свесрпског уједињења

Саопштење Покрета свесрпског уједињења

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Иди на врх