ПЕРСПЕКТИВА САРАДЊЕ СРБИЈЕ СА РУСИЈОМ

Научни рад др Драгана Петровића, председника нашег покрета, о перспективи сарадње Србије са Русијом и интеграционим процесима које Русија предводи у Евроазији, који је објављен у престижном научном часопису „Култура полиса”.

Рад је настао у оквиру научноистраживачког пројекта „Србија и изазови у међународним односима 2021. године”, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а реализује Институт за међународну политику и привреду током 2021. године.

ДРАГАН ПЕТРОВИЋ, научни саветник

Институт за међународну политику и привреду Београд

UDC: 327(470+497.11)

Оригиналан научни рад

Примљен: 26.04.2021 Београд

Одобрен: 12.05.2021

Страна: 09–20

DOI: 10.51738/Kpolisa2021.18.2r.1.01

https://kpolisa.com/KP45/Kpolisa2021.18.2r.1.01-Petrovic.pdf


ПЕРСПЕКТИВА САРАДЊЕ СРБИЈЕ СА РУСИЈОМ И
ИНТЕГРАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА КОЈЕ РУСИЈА
ПРЕДВОДИ У ЕВРОАЗИЈИ

У раду се разматра могућност продубљивања сарадње Србије са Русијом и међународним организацијама и интеграционим просецима које Русија предводи на постсовјетском простору. Србија је војно неутрална земља, али има одређене облике сарадње како са НАТО, тако и са ОДКБ, где има статус посматрача. Шангајска организација за сарадњу такође даје различите могућности сарадње укључујући и статусе посматрача, партнера и госта. У домену економије Евроазијска унија је интересантна за Србију која је већ 2019 остварила уговор о слободној трговини који је потом ратификован. Земље пуноправне чланице Евроазијске уније остварују око 2 трилиона $ БДП и имају око 185 милиона становника, те значајне привредне капацитете и природне ресурсе. Значајан фактор за продубљивање сарадње Србије са интеграцијама на постсовјетском простору је и у чињеници, да су то пријатељске земље предвођене Русијом, што може бити значајан фактор у реализацији есенцијалних српских интереса.

Кључне речи: Србија; Руска федерација; међународне организације и интеграције у Евроазији; Организација за колективну безбедност и сарадњу; Шангајска организација за сарадњу; Евроазијска унија.

Увод

Интеграциони процеси на постсовјетском простору предвођени Русијом забележили су напредак у последње две деценије, паралелно са постeпеним прерастањем светског поретка ка мултиполаризму, и са процесом јачања Руске федерације. Поред Заједнице независних држава у које се трансформисао мирним путем СССР, временом се у безбедносном смислу формирала Организација за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ). У економском смислу најважнија је Евроазијска економска унија. Поред интеграција и међународних организација на постсовјетском простору које су предвођене Русијом, на простору Евроазије важна је Шангајска организација за сарадњу у безбедносној сарадњи, чију најважнију осовину чине Русија и Кина. БРИКС представља планетарно повезивање пет сила, где су поред Русије и Кине чланице Индија, Бразил и Јужна Африка. Дакле у савременим српско-руским односима, које за српску страну подразумевају значај сарадње са Руском федерацијом, као једном од светских сила, додатан значај је и у сарадњи са интеграцијама и великим међународним организацијама које она предводи на постсовјетском простору и Евроазији. Добри односи Србије и Републике Српске са Руском федерацијом, такође могу допринети значајно и продубљивању разноврсних облика сарадње са наведеним интеграцијама и међународним организацијама. Од осталих земаља на постсовјетском простору најзначајније су Украјина, Белорусија, Казахстан, Узбекистан и др. Литванија, Летонија и Естонија иако су историјски и географски били део царске Русије и СССР, су уласком у НАТО и ЕУ заузеле посебну геополитичку позицију. Украјина је након политичког преврата фебруара 2014, и развоја украјинске кризе, те погоршања руско-украјинских званичних односа све до данашњих дана (са неизвесним епилогом), изашла из интеграционих процеса на постсовјетском простору до даљњег. Слична ситуација се догодила са Грузијом након Кавкаског рата 2008. (годину дана након тога aвгуста 2009. је изашла из ЗНД). Туркменија је од 2005. године постала пасивни члан ЗНД и углавном се од тада налази као посматрач или партнер у осталим интеграционим процесима и међународним организацијама на постсовјетском простору. Најревноснији чланови интеграционих процеса и међународних организација на постсовјетском простору заједно са Русијом, су Казахстан, Белорусија, Киргизија, па и Јерменија, Таџикистан. Узбекистан је био члан већине тих интеграција, али је рецимо у два наврата улазио и излазио из ОДКБ, па тренутно није члан овог безбедносног савеза. Временом су неки интеграциони процеси и међународне организације интеграција на постсовјетском простору добијале на значају, а неке га делом губиле. Поред Заједнице независних држава која се у правном смислу може сматрати као прелаз између уније и конфедерације и која је остала основ интеграција (по бројности чланства и чињенице да је СССР прерастао у њу), у последњих деценију-две најзначајнији облици удруживања и интеграције су Евроазијска унија (пре свега у економском смислу), Организација за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ), у безбедносном смислу и Шангајска организација која обухвата поред земаља постсовјетског простора и друге силе и чланице са простора ЕвроАзије (тачније Азије). Концепт Заједнички економски простор који је створен прилично амбициозно почетком 2000-их и који је обухватао Русију, Украјину, Белорусију и Казахстан, је након 2014, дефинитивно стављен са стране, и мало је вероватно уколико не дође до фундаменталних промена у владајућим структурама Украјине, да би се скоро могао ревитализовати. Државна заједница Русије и Белорусије је једна билатерална интеграција постигнута формално, чија се реализација у пракси и продубљивање врши парцијално и у складу са политичким мотивима руководства две земље. Евроазијска унија је међународна организација регионалне економске интеграције, која има тренутно пет пуноправних чланова: Русију, Белорусију, Казхстан, Киргизију и Јерменију. У том правцу сложили би се са констатацијом Страхиње Обреновића да Евроазијска унија располаже са елементима које чине међународну организацију, а то су државе, међународни уговор, стални органи, област делатности, посебан статус. (Страхиња Обреновић, „Проширење Евроазијске економске уније – да ли је на реду проширење Евроазијске економске уније?“, Пророковић Душан, Јовић-Лазић Ана (ур), Интеграциони процеси у Евроазији, ИМПП, Београд, 2019, стр. 286-307, са стр. 288) Евроазијска унија уз све повремене застоје и кризе функционисања, представља интеграцију на заједничким интересним основама земаља чланица. Она има четири главна тела: Врховни евроазијски економски савет, Евроазијски међувладин савет, Евроазијску економску комиcију и суд Евроазијске економске уније. (http://www.evrazes.com/about/comission.html )


Србија и Руска федерација

Билатерални односи Србије и Русије су током последње две деценије, када је на њеном челу Владимир Путин добили једну узлазност и квалитет.  У области политике то је пре свега подршка Русије територијалном интегритету Србије око Косова и Метохије, као и Дејтоном загарантованој позицији Републике Српске. Русија последњих година, нарочито од уласка Црне Горе у НАТО, са више симпатија посматра тамошњу опозицију, као и позицију Српске православне цркве. Тако су поздрављене и промене у Црној Гори након августовских избора 2020. године.  

За Русију је свакако значајно да је Србија прогласила војну неутралност 2007 као државни концепт, да је постала посматрач у ОДКБ и да, између осталог купује руску војну опрему. Само 2017. Србија је купила од Русије између осталог шест авиона Миг 29, тридесет тенкова Т – 72, оклопне транспортере и др. (Леонас Толвайшисю 2019, стр. 99-102) Србија и Русија су потписале 24. маја 2013. споразум о Стратешком партнерству, који обухвата сарадњу у низу привредних и друштвених области. (Dragan Petrović, 2020, p. 109)

Са друге стране овај билатерални споразум, нема прецизиране обавезе двеју страна, већ се базира претежно на декларативном стратешком односу. (Декларация о стратегическом партнёрстве между Российской Федерацией и Республикой Сербией http://kremlin.ru/supplement/1461)

Економска размена Русије са српским просторима се појачава протеклих година, паралелно са њеним јачањем у епохи Владимира Путина. Током последњих година сарадња Србије и Руске федерације је око 3 милијарде евра[1], и протеклих година доживљава мање флуктуације. Покривеност српског извоза у Русију у односу на увоз, се повећава од око једне седмине укупне билатералне размене 2008. године до једне трећине у 2018. години. Уколико се посматра билатерална трговинска размена две земље последњих година, види се да је од 2013. године до 2018. тај салдо прилично стабилан, односно да је покривеност увоза извозом од око 40 до 60%. Извоз је приближно око једне милијарде долара, а увоз око две милијарде. Србија посматрано у структури извоза за 2018. и 2019. годину, извози у Русију највише воће (око 10% вредности читавог извоза у Русију), хула хоп чарапе и синтетику (нешто преко 12%), гуме за аутомобиле (више од 6%) и др. http://buyserbian.com/sr/privredna-saradnja-republika-srbija-ruska-federacija/ Са друге стране у структури увоза робе из Русије у овом периоду, доминирају нафта, гас и производи од њих, са близу 63%. (https://api.pks.rs/storage/assets/Kratka%20informacija%20Ruska%20Federacija.pdf)

Русија је последњих година углавном на трећем или четвртом месту спољнотрговинских партнера Србије (иза Немачке и Италије, приближно уз Кину). У структури српског извоза доминирају прехрамбени производи, одевни предмети, пнеуматски производи и др. У структури увоза на првом месту су енергенти, нафта и гас, на које отпада преко 60%.(Драган Петровић, Ана Јокић, 2015. поглавље „Утицај руске енергетике на економију Србије стр. 104-110) У том правцу је јасно да овако висока структура увоза енергената, што се у економској науци назива нееластични тип производа (за које је тешко наћи супститут), значајно условљава негативан билатерални спољнотрговински биланс две земље на штету Србије. Стога није ни чудо да Русија има већ годинама позитиван спољнотрговински биланс са светом, често и дупло већи номинално од увоза, јер је зависност за увозом њених, пре свега енергената велика. (https://api.pks.rs/storage/assets/Kratka%20informacija%20Ruska%20Federacija.pdf) Без обзира што је Русија високо позиционирана  као спољнотрговински партнер Србије, у односу на биланс ЕУ као целине, руски удео је далеко мањи (са друге стране и економски утицај Кине у Србији се повећава последњих година). То се може констатовати и за битно мањи интензитет војне сарадње Русије и ОДКБ у односу на ниво сарадњу Србије са НАТО, Партнерством за мир, на шта указују у свом раду аутори Пономарева и Младеновић.[1] Током 2019. Године, Русија је била трећи спољнотрговински партнер Србије (иза Немачке и Италије) са 2,3 милијарде евра извоза и 0,87 милијарди евра увоза. Те године укупан спољнотрговински увоз Србије је био 23,87 милијарди, а увоз 17,53 милијарде евра. (https://plutonlogistics.com/spedicija/spoljnotrgovinska-robna-razmena-srbije-konacni-podaci-za-2019/).


[1] Рекорд у спољнотрговинској размени две земље је остварен још 2008. када је износио 4 милијарде $. Рецимо у 2019. је досегнуто 3,6 милијарде $. Међутим у односу на 2008. српски извоз у спољнотрговинској размени билатералној две земље је изузетно напредовао, па је 2008. износио свега 500 милиона $ (једна осмина укупне билатералне размене те године), а 2019. чак једну милијарду $ (близу 30% билатералне размене). http://www.politika.rs/sr/clanak/424393/Spoljno-trgovinska-razmena-sa-Rusijom-3-6-milijardi-dolara


Србија има два важна споразума потписана са Русијом и то Споразум о слободној трговини из 2001, који даје широке могућности сарадње са Руском федерацијом и споразум постигнут фебруара 2008.[1]

По питању војне сарадње статус војне неутралности Србије погодује одржавању војне сарадње и са Русијом. Владимир Путин је 2014. године присуствовао војној паради Војске Србије у Београду, која је одржана први пут после три деценије. (https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=122527&Rusko-srpska-vojna-saradnja:-Kako-Rusija-oprema-i-uvezbava-Vojsku-Srbije). Мека моћ у случају Русије, па и по питању осталих земаља постсовјетског простора, је битно мања у односу на могућности. Руска православна црква је снажног утицаја на српским просторима и билатерални односи са Српском православном црквом су на највишем нивоу пријатељства. СПЦ сарађује са њом, укључујући и Украјинску православну цркву као део Руске православне цркве (признаје московског патријарха као свог челника). Таква подршка није изостала од стране Руске православне цркве по питању одбране интегритета СПЦ у Црној Гори и литија масовне подршке верника током 2020. године (Александар Митић, 2020, стр. 158) Са друге стране по питању медија Спутњик има далеко скромнију улогу и домет у Србији од реномеа који заслужује Русија. Сарадња у области науке и културе је традиционална и могла би се подићи на виши ниво. У области друштвених организација Горчаков фонд, Рострудничево, Руски свет представљају основ руског утицаја на Балкану и српским просторима, али је то далеко од сличног утицаја западних сила и реалних потреба и интереса Русије.[4] Руски језик као светски језик комуникације, изучава се на српским просторима у оквиру образовног система и едукације и тај тренд је у порасту.


[2] https://cyberleninka.ru/article/n/serbiya-mnogovektornost-kak-vyhod-iz-tupika-strategicheskoy-uyazvimosti/viewer Елена Георгиевна Пономарева, Мирослав Младеенович, „Сербия многовекторностъ как выход из тупика стратегической уязвимности“, Сравнителная политика, 2020, Т. 11, Н 1, Москва, стр. 88-103. стр. 100. (аутори наводе да и поред 2,3 милијарде гаса 2018, да робна размена две земље не може да се мери са српском спољнотрговинском разменом са ЕУ)

[3] Драган Петровић, „Економска сарадња Србије и Русије у геополитичком окружењу”, 2018, стр. 401-402. На територији Србије данас делује око 900 активних привредних субјеката чији су већински власници из Русије.

[4] Сагласни смо са закључцима Мирослава Младеновића и Елене-Георгиевне Пономарове, да руска „мека моћ”, на Балкану и српским просторима има много могућности и обавеза да се унапређује. (Miroslav Mladenović, Elena Georgievna Ponomareva, “Balkan vector of Russian Foreign (Public) Policy: the example of Serbia“, 2020. pp. 32-36


Односи Србије са Белорусијом

Oд 2014. године, Србија редовно учествује у војној вежби Словенско братство заједно са Русијом и Белорусијом. Током 2019. године Србија је одржала четири војне вежбе са Русијом, док је у истој години оджала 13 војних вежби са НАТО. https://www.glasamerike.net/a/vojska-srbije-u-2019-13-ve%C5%BEbi-sa-nato-%C4%8Detiri-sa-rusijom/5170862.html Званична Србија одржава војну сарадњу са Русијом и Словенским братством, па је тако учествовала између осталог у Москви на Војним играма августа 2020.

Са друге стране вероватно и због притиска западних структура поводом политичке кризе у Белорусији, већ следећег месеца се тако придружила декларацији ЕУ о критици председничких избора у тој земљи. Томе треба додати да је уочи самог, већ заказаног одржавања у Белорусији септембра месеца заједничке војне вежбе Словенско братство дошло до отказивања Србије, под образложењем да се на шест месеци замрзава учешће на свим међународним војним вежбама. http://www.politika.rs/sr/clanak/462126/Vojska-Srbije-ne-ide-u-Belorusiju-vlada-otkazala-sve-medunarodne-vojne-vezbe

Сарадња Србије са Белорусијом се последњих година институционализује у оквиру неколико споразума. Јуна 2015. године потписан је у Минску меморандум о сарадњи између два национална парламента. У име Србије потписник је била Маја Гојковић, председник Народне скупштине Србије. У области културе потписани су споразуми за сарадњу Београда и Минска 2016. и 2017. године. На највишем нивоу председник Томислав Николић је током свог мандата два пута посетио Белорусију, а Александар Вучић током јуна 2019. године. Александар Лукашенко је посетио Београд у званичној посети децембра 2019. године. У економској области подписани су билатерални споразуми о спољнотрговинским односима 2009. и 2011. године. Спољнотрговинска размена две земље је била у порасту, од нешто преко 50 милиона $ те 2009, на око 150 милиона $ три године потом. Раст је настављен следећих година и амплитуда је била 2017, са 240 милиона $, а следеће године је дошло до извесног пада – 148 милиона $.

У области војне индустрије две земље развијају сарадњу, па су тако четири српска Мига-29 надограђена у Белорусији (2018-2021). (Asja Pentegova, 2020, pp. 60-63)

Током 2020. и пандемије коронавируса, две земље су се међусобно помагале у више наврата. Између осталог, хуманитарна помоћ Кине је транспортована преко белоруских авиона, а са друге стране влада Србије је послала два авиона медицинске опреме за Белорусију.


Србија и интеграциони процеси у Евроазији предвођени Русијом

Последњих година Србија је појачала куповину оружја из Русије, а oд 2013. године, Србија је добила статус посматрача у оквиру Организације уговора о колективној безбедности.[1] OДКБ је кохезионо далеко јача интеграција од ШОС, у смислу да предвиђа помоћ чланица у случају угрожавања неке од њих од стране трећих земаља. Постоје и сталне снаге Заједничког штаба ОДКБ од око 28 000 људи и значајна војно-техничка средства, укључујући и нуклеарно оружје. ОДКБ располаже и са респектабилним средствима која се уплаћују од чланица на годишњем нивоу, где Русија улаже више од 50%. (Константин Лубанов „Организација уговора о колективној безбедности и војнополитичка стабилност на постсовјетском евроазијском простору у контексту успостављања новог светског поретка“, Пророковић Душан, Јовић- Лазић Ана (ур.), Интеграциони процеси у Евроазији, ИМПП, Београд, 2019, стр. 214-233, стр. 221-222). На годишњем заседању ОДКБ 30. новембра 2020, који је због корона пандемије одржан онлајн, Ивица Дачић је као представник Србије подвукао војну неутралност српску и спремност за даљу сарадњу са овим војним савезом. Дачић је истакао да Србија има „добре пријатељске односе са свим чланицама ОДКБ појединачно (Русијом, Белорусијом, Казахстаном, Јерменијом, Таџикистаном, Киргизијом), а да сарадњом са ОДКБ има прилику да их ојача…“.[2]

Како Србија има војно блоковски неутралну позицију, која укључује развијену сарадњу са НАТО (отворена војна канцеларија НАТО у Београду, чланство у Партнерству за мир, потписани СОФА споразум и др.), статус посматрача и извесна сарадња са ОДКБ, паралелно уз извесне облике сарадње са Словенским братством оснажује ту неутралну позицију. У том правцу би Србија могла да у односу на ШОС заснује сарадњу, и чак добије неки статус (госта, партнера, посматрача), који не би укључивао пуно чланство. У исто време Србија развија војну сарадњу и са Кином, од које је између осталог купљене беспилотне летелице CH-92 A. Ројтерс је објавио податак да је Србија повећала војне издатке у односу на 2018, током 2019. и 2020, за 42%, и она износи 1,4 милијарде $, што је 2,4 % одсто годишњег БДП. https://www.glasamerike.net/a/vojna-vezba-vojske-srbije/5616266.html ОДКБ и ШОС имају, перспективу појачане сарадње и на неким просторима и партерског деловања.(Никола Рајић, Александар Гајић, „Однос Организације за колективну безбедност и сарадњу са Шангајском организацијом за сарадњу и НАТО, Политика националне безбедности, Београд, волуме 18, бр. 1. за 2020, стр. 147-178, са стр. 171) У ОДКБ је доминантан утицај Русије, а у ШОС Русије и Кине.

За Србију (и Републику Српску), у односима са Русијом додатан фактор су и интеграциони процеси и међународне организације у којима се Руска федерација налази. То је читав спектар, почевши од постсовјетског простора, где доминира у економском смислу Евроазијска унија, потом ту је Заједница независних држава, и најзад у безбедносном смислу Организација за колективну безбедност и сарадњу. Потом следи Шангајска организација за сарадњу и најзад БРИКС које имају шири (Евроазијски, односно светски значај). Србија је у војном погледу статусно неутрална држава па јој сарадња са ОДКБ (где је посматрач), а у перспективи и са ШОС, може одговарати да оснажи свој неутрални статус. Сарадња Србије са Шангајском организацијом за сарадњу се одвија повремено и није до краја институционализована, дакле нема статус госта, посматрача или партнера које је предвиђено за оне земље које немају пуно чланство. Са друге стране сарадња постоји и последњих година се интензивира. Тако је председник Србије Вучић учествовао на међународном међупартијском форуму ШОС на тему привреде крајем октобра 2020. (због ковида форум се оджавао онлајн https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4123767/sangajske-organizacije-za-saradnju-ucesce-aleksandar-vucic.html ).

Када су у питању Евроазијска унија пре свега, па и ЗНД и посебно БРИКС ту Србија може оснажити своју економску сарадњу. На пример по питању Развојне банке БРИКС, она даје кредите и трећим земљама, без условљавања примене економске концепције, или чак политичких питања.

Када су у питању стратешка документа Руске федерације и српски простори ту долази до извесних осцилација у последње две деценије. Од јасног става у документу из 2000. године о потреби очувања Савезне Републике Југославије и навођења Косова и Метохије „као најважнијег на Балкану“, до акцента на транспортно-енергетској политици у документима из 2013. и 2016. И у овим документима се наводи значај очувања територијалног интегритета балканских држава. Потписивање 2013. године Декларације о стратешком партнерству између Србије и Русије, као и чести сусрети на врху, ојачавају билатералне односе две земље. (С. А. Бокерия И. Пеич, 2018. стр. 94-95)

Србија је потписала споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом октобра 2019. године. Правила важе на основу прописа Светске трговинске организације. Споразум проширује листу производа који могу да се увозе на територију Евроазијске уније без царине, повећава квоте за извоз робе за које важе ограничења и шири зону слободне трговине, поред Русије, Казахстана и Белорусије и на Јерменију и Кигистан (који су у међувремену постали пуноправни чланови). Тржиште ЕАУЕ чини око 184 милиона становника и близу 2 трилиона $. (http://www.eurasiancommission.org/ru/nae/news/Pages/25-10-2019-6.aspx)

Овим догововором о слободној трговини обухваћено је око 99,5 % производа које Србија у међусобној размени са пет чланица Евроазијске уније може реализовати. Са друге стране проблем Србије у реализацији споразума са Евроазијском унијом је у скромним производним капацитетима српске привреде за потребе овог великог тржишта. Током 2018. године укупна робна размена Србије са пет чланица Евроазијске уније (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија) износила је 3,4 милијарде $ (извоз из Србије 1,1 милијарди $, а увоз 2,3 милијарде $). Од овог биланса највећи део отпада на сарадњу са Русијом (извоз у Русију чини око 93% српског извоза те године у Евроазијску унију, а увоз 90% одсто укупног увоза из земаља чланица. Дакле у номиналном износу Србија је те године извозила нешто више од 1 милијарде $ у Русију, а увозила нешто више од 2 милијарде $. У Белорусију је те године извезено из Србије за 52 милион $, а увезено за 91 милион $. Извоз у Јерменију је био свега 4 милиона $, а увоз чак 121 милион $. У Казахстан је извезено 15 милиона $, а увезено за 6 милиона $, док је биланс са Киргизијом 6 милиона $ извоз и увоз 4 милиона $. (https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47542511). Из наведеног произилази да Србија има повећане шансе за економску сарадњу са чланицама Евроазијске уније на основу постигнутог споразума у перспективи. Поред Русије, на коју отпада највећи део за сада економске сарадње, евидентна је размена са Белорусијом, па и са Јерменијом, док је са Казахстаном и Киргизијом симболична. Специфичност трговинске размене са Јерменијом је неупоредиво већи увоз од извоза, док је са Белорусијом тај омер сличан оном са Русијом (1 : 2). Казахстан и Србија су октобра 2010. у Астани потписали споразум о слободној трговини. (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_sporazuma_o_slobodnoj_trgovini_izmedju_vlade_republike_srbije_i_vlade_republike_kazahstan.html) Односи на врху између Србије и Казахстана су врло развијени и поред релативно скромних резултата у спољнотровинској размени. (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3283069/veliki-prostor-za-unapredjenje-ekonomske-saradnje-srbije-i-kazahstana.html )

БРИКС је облик економских интеграција сарадње која је након првих година институционализована одржавањем првог самита у Јекатеринбургу 2009. године. Као примарни циљеви интеграције су одређени економски циљеви, али и изградња света у коме владају мир и заједнички просперитет. У том правцу у протеклиј деценији су поред развоја међусобне економске сарадње видљиви напори ка реформи ММФ, Светске банке и других међународних финансијско економских институција. Створена је и заједничка кредитна банка БРИКС која даје могућност позајмице средстава и трећим земљама (те позајмице нису условљене било каквим геополитичким условима, већ често и земље чланице БРИКС изражавају спремност за укључење у те заједничке пројекте са трећим земљама). Како је настанак БРИКС новијег датума, међусобна економска сарадња и поред више постављених начела и споразума се лагано развија. Тако да укупна међусобна трговина чланица БРИКС чини тек око 5% њихове укупне спољнотровинске размене. (Закић Катарина, „Политика економских интеграција Кине у Евроазији“, Пророковић Душан, Јовић- Лазић Ана (ур.), Интеграциони процеси у Евроазији, ИМПП, Београд, 2019, стр. 13-44, стр. 25-26)

Перспективе сарадње Србије са Русијом и евроазијским интеграцијама

Србија и Република Српска, којима потенцијално можемо додати и Црну Гору, као део историјског „Српства“ (који су етнички, културно и геополитички и даље веома повезани) имају у савременом свету значајне мотиве за сарадњу са Руском федерацијом и евроазијским интеграцијама. Светски поредак се налази у процесу прелаза ка мултиполаризму, где Русија и земље БРИКС имају значајну улогу, укључујући и позицију Кине. Кина као суперсила у настанку, поред БРИКС суделује са Русијом у интеграцијама и у оквиру ШОС. Крах неолибералног модела није устоличио нови опште прихваћен економско-социјални концепт, а све већи значај добијају варијанте неокејнзијанизма.

Србија у безбедносном смислу је неутрална држава, са развијемом сарадњом са НАТО и као чланица Партнерства за мир, и са друге стране посматрач у односу на ОДКБ и са извесном сарадњом и са Шангајском организацијом за безбедност. Интензитет сарадње Србије у области безбедности са Русијом, ОДКБ и ШОС је у сваком случају на скромнијем обиму у односу на сарадњу у истом домену са НАТО, Партнерством за мир и САД укупно посматрамо. Међутим та сарадња постоји и евидентно је да Србије не жели и посебно њено јавно мњење напусти неутралан статус у војно-безбедоносном домену. Србији је посебно значајна подршка Русије (као и осталих чланица евроазијских интеграцијама у којима учествује Руска федерација) по питању Косова и Метохије и према позицији Републике Српске.

У економском смислу Србија је без обзира на прокламовану политику ка ЕУ, заинтересована за привредну сарадњу са Русијом и интеграцијама у којима она има важну улогу. Ту је посебно значајна Евроазијска унија, у оквиру које највећи део (преко 90%), српске спољнотрговинске размене отпада на Русију. Од осталих чланица нешто израженија економска сарадња је са Белорусијом, а потом следи Јерменија. Казахстан и Киргизија имају са Србијом симболичну економску сарадњу до сада. Србија је упућена на увоз пре свега руских енергената. Са друге стране у структури извоза посебан потенцијал су прехрамбени производи и кооперација са Русијом у заједничкој производњи и уговореном пласману за руске просторе дефицитарних производа аграра, увођење високих технологија. Република Српска има поред подршке Русије у правцу очувања свог интегритета и развијене инфраструктурне пројекте у привреди, посебно енергетици. Русија подржава промену режима и концепта Ђукановића у Црној Гори, што се након промена на августовским изборима 2020, спроводи од владе на челу са Здравком Кривокапићем. Сарадња у области културе, туризма, саобраћаја такође нуди велики потенцијал.

„Мека моћ“ Русије и уопште земаља постсовјетског простора на Балкану и српским просторима је далеко мања у односу на могућности и сличан утицај и улагања већине западних сила. Традиционално пријатељство и сродност народа руског и српског сама по себи није довољна у време пораста значаја меке моћи у међународним односима. Србија са друге стране чине известан напор последњих година да буде присутна и оствари сарадњу у Русији и на постсовјетском простору у области науке и културе. Православне цркве, руска и српска су важан мост повезивања Русије и српских простора током читаве историје, што важи и данас. 



Библиографија

  1. Бокерия С. А. Пеич И., „Россия и Сербия: Пути взаймодеивстия“, Россия и мир в ХХI веке, Москва, март 2018. стр. 92-100.
  2. Закић Катарина, „Политика економских интеграција Кине у Евроазији“, Пророковић Душан, Јовић- Лазић Ана (ур.), Интеграциони процеси у Евроазији, ИМПП, Београд, 2019, стр. 13-44
  3. Lubanov Konstantin ’Оrganizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti i vojnopoliticka stabilnost na postsovjetskom evroazijskom prostoru u kontekstu uspostavljanja novog svetskog poretka’, Proroković Dušan, Jović-Lazić Ana (ed.), Integracioni procesi u Evroaziji, IMPP, Beograd, 2019, str. 214- 233
  4. Mitić Aleksandar, „Framing Russo-Serbian cooperation as a hybrid threat: A NATO/EU strategic narrative”, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 149-166
  5. Mladenović Miroslav and Ponomarova Elena-Georgievna „Balkan vector of Russian Foreign (Public) Policy: the example of Serbia“, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 21-38
  6. Obrenović Strahinja, „Proširenje Evroazijske ekonomske unije – da li je na redu proširenje Evroazijske ekonomske unije?“, Proroković Dušan, Jović-Lazić Ana (ed.), Integracioni procesi u Evroaziji, IMPP, Belgrade, 2019, str. 286-307
  7. Pentegova Asja, Political, economic and cultural cooperation between the Republic of Belarus and the Western Balkans through the lens of relations with Serbia, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 57-66.
  8. Петровић Драган, Јокић Ана, Енергетска политика Русије, Институт за међународну политику и привреду, Београд. 2015.
  9. Петровић Драган, „Економска сарадња Србије и Русије у геополитичком окружењу“, Увод у право Русије, Србија и Русија кроз векове, Правни факултет, Универзитета Београд, Службени гласник, Београд, 2019, стр. 399-420.
  10. Petrović Dragan, „Russia and the Serbs (Serbia), from eastern question to contemporary relations, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. Pp. 98-114.
  11. Пономарева Елена Георгиевна, Младеенович Мирослав, „Сербия многовекторностъ как выход из тупика стратегической уязвимности“, Сравнителная политика, 2020, Т. 11, Н 1, Москва, стр. 88-103.
  12. Rajić Nikola, Gajić Aleksandar, „Odnos Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju sa Šangajskom organizacijom za saradnju u NATO, Politika nacionalne bezbednosti Beograd“, volume 18, no. 1 for 2020, pp. 147-178
  13. Толвайшисю Леонас „Сербско-россиское сотрудничество как ресурс внешней политики российской федерации, Вестник Московского университета. Серия 12, Политические науки, 2019,  н.2 стр. 97-104.)

Цитирани линкови

http://www.evrazes.com/about/comission.html

Декларация о стратегическом партнёрстве между Российской Федерацией и Республикой Сербией http://kremlin.ru/supplement/1461

https://api.pks.rs/storage/assets/Kratka%20informacija%20Ruska%20Federacija.pdf

http://www.politika.rs/sr/clanak/424393/Spoljno-trgovinska-razmena-sa-Rusijom-3-6-milijardi-dolara

https://cyberleninka.ru/article/n/serbiya-mnogovektornost-kak-vyhod-iz-tupika-strategicheskoy

https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=122527&Rusko-srpska-vojna-saradnja:-Kako-Rusija-oprema-i-uvezbava-Vojsku-Srbije

https://odkb-csto.org/news/news_odkb/generalnyy-sekretar-odkb-stanislav-zas-prinyal-uchastie-v-zasedanii-soveta-parlamentskoy-assamblei-o/?sphrase_id=65512

https://www.glasamerike.net/a/vojska-srbije-u-2019-13-ve%C5%BEbi-sa-nato-%C4%8Detiri-sa-rusijom/5170862.html

https://www.danas.rs/politika/dacic-postujuci- international-law-serbia-confirms-its-sovereignty /

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4123767/sangajske-organizacije-za-saradnju-ucesce-aleksandar-vucic.html

http://www.eurasiancommission.org/en/nae/news/Pages/25-10-2019-6.aspx

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_sporazuma_o_slobodnoj_trgovini_izmedju_vlade_republike_srbije_i_vlade_republike_kazahstan.html

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3283069/veliki-prostor-za-unapredjenje-ekonomske-saradnje-srbije-i-kazahstana.html

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47542511

ПЕРСПЕКТИВА САРАДЊЕ СРБИЈЕ СА РУСИЈОМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Иди на врх