ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ

ПОКРЕТ СВСРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА је ПОКРЕТ који окупља држављане Републике Србије који живе у домовини и у иностранству, као и инострана лица српског порекла који прихватају, поштују и уважавају искуства и страдања својих предака, при томе верујући да је патриотизам, приврженост и љубав према домовини основ за моралну, економску, здравствену, образовну, социјалну, културолошку и безбедносну обнову Србије.

УВОД

Након петооктобарских промена или боље рећи „државног удара“ у Србији, приватизација као основно упориште транзиције, а на начин који је спровођена у држави, довела је до екстремног раслојавања грађана.

Створена је армија сиромашних, незапослених, обесправљених људи без перспективе. 

С друге стране, настао је слој олигарха који су освојили и задржали моноплоски положај у држави и друштву.

Између та два слоја налази се осиромашена, депримарана и безутицајна средња класа која је стуб сваког друштва заснованог на владавини права.

 Млади људи данас не могу да задрже економске позиције својих родитеља, а камоли да живе боље од њих. Због тога нажалост, хиљаде и хиљаде младих и образованих сваке године заувек напушта Србију, покушавајући да бољи живот, или макар његову перспективу, оствари далеко од своје земље у којој им се данас укида будућност.

Само социјално одговорна држава може да поврати достојанство својих осиромашених грађана, јер сиромаштво није само несрећа, оно је и понижење.

Верујемо у изградњу институција које ће обезбедити правичну расподелу у друштву, као и право на једнаке шансе, једнакост свих пред законом и равноправне услове за све грађане.

Залажемо се за што мање неједнакости, неправде, сиромаштва, опустелих огњишта, празних учионица.

Створићемо државу без мафије и криминала, без тајкуна насталих пљачком државног капитала, без политичара којима су лични и други интереси важнији од интереса свог народа и државе.

РЕФОРМА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА

Потребно је извршити промену изборног система јер постојећи, као чист попорционални систем са Србијом као једном изборном јединицом омогућава владавину политичких партија, а не грађана.

У локалним парламентима, као и у Народној скупштини, седе партијски делегати који заступају интересе и вољу својих страначких лидера а не стварни представници народа.

Грађанима треба омогућити да директно бирају своје представнике на свим нивоима.

Спроводићемо равномерни развој свих делова државе и настојати да локалну самоуправу што више приближимо грађанима, тако да општине и градови постану самостални у одлучивању у свим делатностима од локалног значаја.

ПРИКАЗ САДАШЊЕГ ЕКОНОМСКОГ СТАЊА

Наша држава и њени грађани данас живе на пустоши осталој од бруталних санкција, на наслеђу окончаних ратова, на рушевинама злочиначког НАТО бомбардовања које је оставило тешке последице на привреду и друштво у целини. Ретки су остаци неопљачканих ресурса, на економији разореној неолибералним глобализмом и на погубној политици еврофанатика.

Погрешан модел приватизације, као и неефикасни модел транзиције, практично су уништили привреду и производњу.

Приватизација је послужила за обичну пљачку и распродају домаћим тајкунима и страном капиталу.

Један од највећих проблема је деиндустријализација, па тако данашња индустријска производња у номиналном износу је више него дупло мања од оне из 1989. године, а још гори је параметар када се посматра број запослених.

Форсирана сарадња Србије са Европском Унијом и потписивање ССП, довело је додатно до суноврата српске економије и директно се негативно одразило на трговински биланс, што је енормно повећало увоз, а тиме смањило царинску наплату и запосленост и олакшало колонијални продор и експлоатацију домаћих ресурса и привреде од страног фактора.

Такође, проблем је и пословање крупних олигарха који не плаћају порез, а неки ни доприносе и на разне начине врше избегавање или врше пословно поравњање преко политичког утицаја. Слична је ситуација и са узимањем од стране великог капитала повлашћених кредита од домаћих банака, који се делом или у потпуности нису враћени, што је допринело краху домаћих пословних банака.

Србија је данас привредно неразвијена, сиромашна земља гладних, незапослених и експлоатисаних људи. Индустрија у Србији, као срце сваке привреде је уништена, а српска машиноградња практично не постоји.

Наше економско стање је више него тешко и даље неиздрживо.

У Србији се све више ствара раскорак између произведених вредности и потрошње, више се троши од онога што се зарађује. То је последица наметнуте неолибералне економске политике, која је од  Србије за 20 година створила „колонијални гето“. То је начин покоравања недовољно развијених земаља.

Презадуженост је један од најозбиљнијих монетарно – финансијских, платно – биласних, развојних, социјалних и политичких проблема свих неразвијених земаља. Инострана задуженост Србије, постаје наш највећи проблем у привредном развоју.

ЗАУСТАВЉАЊЕ ЕКОНОМСКОГ ПРОПАДАЊА СРБИЈЕ

Да би се зауставило даље пропадање Србије, неопходно је одупирање глобализацији као новом империјализму, а то значи одупрети се даљој колонизацији Србије.

Спровешћемо корените реформе у држави, а нарочито у привредним и финансијским сегментима и то на основу дугорочне стратегије развоја.

У првој фази донећемо следеће мере:

  • Зауставити даље слабљење државе и њене улоге у друштву;
  • Зауставити даљи одлив младих и школованих грађана, тако што им економском политиком треба омогућити запослење, усвршавање и напредак;
  • Зауставити даље урушавање образовања, науке и културе;
  • Зауставити даљу распродају остатака државних предузећа и привредних ресурса, као и фаворизовање страних директних инвестиција и спровести ревизију приватизације српске привреде;
  • Престати са фаворизањем страних банака и туђих трговинских ланаца;
  • Зауставити расипање, односно задуживање државе за будџетску потрошњу;
  • Направити радикални заокрет у вођењу монетарне политике и адекватним мерама подстицати привредни раст и ново запошљавање без додатног иностраног задуживања државе и привреде код банака;
  • Изменити спољнополитичку орјентацију која се сада темељи на ЕУ, окренити се ка Руској Федерацији користећи бесцаринску размену и Народној Републици Кини, који имају огроман економски потенцијал и више од 1.55 милијарди становника.

ОБНОВА РАЗРУШЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Привредни развој Србије може се остварити само путем добро организованим привредним системима, зато што:

  • Велики приведни системи су генератори развоја и творци националне економије;
  • Једино велики системи могу стварати националне брендове;
  • Само велики системи имају кооперантски потенцијал за развој малих и средњих предузећа;
  • Велики системи су носиоци технолошког развоја, образовања и технолошке културе;
  • Само велики и добро организовани системи могу остварити добре резултате на светском тржишту и уједно бити значајна препрека неолибералном империјализму.

Иако неки аналитичари хвале отварање неких производних погона од стране Страних Директних Инвестиција (СДИ), суштинска незапосленост је све већа и већа. Статистика смањености незапослености је одраз одласка грађана у иностранство.

Само 2018 године процењује се да је из Србије отишло преко 60 хиљада људи, а у периоду 2001-2008. чак 650 хиљада.

Веома мало је остало од праве српске државе, онакве какве грађани заслужују, а од српских банака није остало ништа, јер су уништене по истом сценарију као и остатак привреде.

Изабрани неолиберални и монетаристички модел привредног развоја је погрешан, унуштава привреду и ствара огромну незапосленост уз неприхватљив раст непроизводне партијске бирократије.

Велики проблем лежи у Народној Банци Србије која чини више крупних грешака, високе референтне и уопште каматне стопе, што треба смањити на ниво годишње инфлације. Како је банкарски систем Србије готово у потпуности у рукама страних банака је омогућило претерано високе каматне стопе правним и физичким лицима, што за последицу има смањење привредне активности, повећање задзжености и изношење новца из земље од стране страних пословних банака.

Вишеструко мања новчана маса од оне која је адекватна према друштвеном бруто производу, што резултира недостатком новца у свим областима. У Србији новчана маса за плаћање износи свега 7-8% БДП, а у земљама ЕУ између 29-43%, БДП, док у Народној Републици Кини износи 51%.

Новчана маса са ороченим депозитима у Србији износи 17%, а у ЕУ тај проценат је 83% новчане масе.

Новчана маса са девизним средствима у Србији је 37%, а у земљама ЕУ износи између 43-67% укупне новчане масе.

У сектору привреде свега је око 37% од укупне новчане масе, а у сектору становништва је 60% од укупне новчане масе. Када се томе дода веома лош спољнотрговински биланс, мањак новца у свим областима је више него евидентан.

Формирана је партијско – олигархијска држава, где све полуге развоја и социјалне политике преузимају носиоци страног и домаћег финансијског капитала. При томе су стратешки државотворни интереси и циљеви потиснути од стране сепаристичких и ускостраначких интереса.

Спроводићемо нови модел монетарне (националне) политике, где ће Народна Банка Србије директно и индиретно пружати подршку развоју привреде и друштва. Њено досадашње деловање заснивало се на заштити страних банака и туђих финансијских институција и њихових интереса, који су учествовали у пљачки српске економије. Народна Банка је стално водила па и сада води, погубну политику прецењеног курса националне валуте који је погодовао увозницима роба широке потрошње (страни трговински ланци). Народна Банка Србије уместо да девизне резерве пусти у функцију развоја привреде и друштва, њихова функција, структура и место депоновања су изван сваке друштвене контроле.

Србија је постала дужнички зависна земља под притиском наметнутог монетаризма од ММФ под изговором привредне стабилизације, односно “реформи“ и доведена је у привредну сагнацију и кризу, уз све већу армију незапослених.

Радници су неповезани и разбијени, док синдикати воде изгубљену битку радничке класе са финансијским капиталом.

Но без обзира на све негативности, наша земља има школованих и способних људи, способни и добро стимулисани кадрови могу остварити српски привредни препород.

Да би се остварио економски раст и развој, потребно је донети важне одлуке. Навешћемо основне мере које ћемо предузети по хитном поступку:

  • Реорганизација државне управе;
  • Ревизија Споразума о стабилизацији и придруживању;
  • Заустављање процеса придруживању ЕУ;
  • Окретање ка Руској Федерацији и Народној Републици Кини;
  • Одбацивање концепта неолибералне економије;
  • Стварање домаћег банкарства;
  • Стварање домаће унутрашње и спољне трговине;
  • Реорганизација и оптимизација јавног сектора;
  • Израда стратегије формирања јавно – приватног партнерства;
  • Спречавање корупције и усавршити контролу друштвених (државних) институција;
  • Спровођење закона о пореклу имовине за све грађане;
  • Активну пореску политику са елемнтима строге тржишне и финансијске контроле;
  • Увешћемо пуну монетарну, фискалну и спољнотрговинску контролу;
  • Увешћемо строгу контролу иностраног задуживања (банака, предузећа, државе) и коришћење свих кредита;

Увођење потпуне контроле новчаних токова истовремено се у коренима сасецају пипци огромне хоботнице корупције и криминала.

Потпуна контрола монетарних и фискалних токова ће омогућити спровођење наше нове монетарне, фискалне, платнобилансне политике, политике расподеле и инвестиција. То ће повећати и ефиксаност наплате пореза и доприноса.

У нашем Економском и Политичком програму уздижемо се изнад сопствених парцијалних (личних, групних или страначких) интереса, ка општем националном добру, будућности нације и државе.

Нарочито инсистирамо на повратку раду, порасту запослености. Потребан нам је озбиљан привредни раст и брз излазак из дубоке кризе. Да би се то остварило потребан нам је раст од 9% годишње, како би на овакав начин уклонили масовно сиромаштво.

Наш програм је потпуни заокрет у односу на оно што тренутно спроводе странке на власти.

Спроводићемо доследно и принципијално националну и државотворну политику.

TУРИЗАМ

Туризам се сматра једном од најбитнијих грана привреде, која има велике мултипликаторе са директним и индиректним доприносима. Туризам има велики утицај на развој културе, образовања, затим на преношење навика и обичаја из света, на свестраније образовање, кадрове. Туризам има значајан утицај на стварање позитивног имиџа земље у свету.

Наши туристички потенцијали нису искоришћени ни 10%. Правим програмом и применом могао би се повећати девизни прилив и до десет пута.

Приоритети туризма у Србији:

  • Бањски туризам (велики број бања које су нажалост неискоришћене и неупотребљиве);
  • Планински (зимски и летњи);
  • Спортски туризам;
  • Здравствени туризам;
  • Пословни туризам;
  • Конгресни туризам;
  • Културно – историјски туризам (римски градови и археолошка налазишта);
  • Верски туризам (манастири);
  • Гастрономски и вински туризам;
  • Ловни туризам.

Развој туризма би значајно допринела и изградња саобраћајних трансверзала, што је за развој туризма услов свих услова.

УНИШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ СУВЕРЕНИТЕТА

Паралелно са духовном, социјалном и економском кризом иде и рушење темеља саме државе. Развијене земље, носиоци капитала и њихове инвестиције, ММФ, Светска банка, не дозвољвљју самосталну и независну политику на националном нивоу, али иду на руку и подржавају мафијашку економију кланова али не и развојних интереса, развијање привреде и друштва.

У току је потирање нашег духовног и културног индетитета и самосталности државе.

Не желимо учествовати у новој превари која ће даље уништавати нацију и државу. Руководеће политичке елите постале су опасне интересне групе, које блокирају стварне друштвене и привредне реформе. Настао је процес искорењавања и уништења традиције и културе под интересима мундијалиста и новог светског поретка, глобализације, што је до сада био темељ опстанка нашег народа у свим историјским и преломним тренуцима.

ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

Приватизација и насилна идеологија капитализма чија је основа неолиберализма је праћена деструктивним концептом образовног система. Стварају се некритичке личности кроз школски систем ради остваривања тоталитарног капитализма. Серијска производња интелектуалаца неспособних у процесу приватизације школства и образовања, претворила је институције школског система у робу, а општа комерцијализација разара све моралне норме и вредности. Производи се огроман број неуких и некомпетентних младих људи.

Да би образовни систем у потпуности испунио очекиване резултате које друштво пред њега поставља, неопходно је у знатној мери увећати проценат средстава која се из буџета издвајају за образовање.

Болоњски процес је једна од највећих превара у систему образовања. Не ради се о реформи, него о деградацији и уништавању образовања. 

Темељи сваког друштва, па тако и српског, су здрава породица и добро образовање. Нажалост, у нашем друштву нарушен је култ породице, а и образовање је знатно девалвирано. Након 2000 године изражен је негативан тренд ових вредности, што се катастрофално одразило на основне ћелије друштва и васпитања младих генерација. Дошло је до разних друштвених девијација и велике појаве негативности међу младима. До највиших научних звања се долази са слабим квалитетом, а често и куповином, од испита до највиших академских титула. Присутан је општи процес девалвације, који производи масовно полиписмене докторе наука, што ускоро може довести до слома научне свести.

ПОЉОПРИВРЕДА

Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије и тренутно учествује са 10% у БДП и ако има капацитет од 4 милиона хектара и спада у богатије земље са овим привредним ресурсима. Остали смо практично без пољопривредних фирми и газдинстава који заокружују ланац производње од њиве до трпезе, а једино тако са прерађевином као финалним производом може се рачунати на зараду која омогућује даље улагање. 

Набројаћемо неке од фактора који онемогућују претварање потенцијала у корист:

  • Недостатак визије, небрига и некомпетентност;
  • Велике површине се не обрађују;
  • Недовољно субвенција и ниских подстицаја;
  • Лоша структура пољопривредне производње;
  • Низак степен прераде пољопривредних производа;
  • Ниска технолошка опремљеност пољопривредног произвођача;
  • Уситњеност пољопривредних површина;
  • Застарелост механизације и опреме.

На основу предходно наведеног, потребно је хитно променити политику у пољопривреди и направити свеобухватну дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње:

  • Развој примарне пољопривредне производње;
  • Развој прерађивачке индустрије пољопривредних производа;
  • Развој индустрије пољопривредне механизације.

Навешћемо смо неке од активности на које се треба фокусирати приликом израде дугорочне Стратегије развоја интегралне пољопривредне производње:

  • Реактивирати пољопривредно – научне институте;
  • Непрекидно радити на реваитализацији села и изградње инфраструктуру;
  • Градити инфраструктуру за наводњавање;
  • Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа;
  • Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде;
  • Стимулисати развој сточарства;
  • Посебним субвенциојама стимулисати развој воћарста;
  • Заштити географско порекло пољопривредних производа и радити на брендирању српских производа;
  • Радити на подизању прихода по хектару;
  • Развијати домаћу индустрију пољопривредне механизације и машина за прераду пољопривредних производа.

Зарада је загарантована само ако имате своју њиву, своју стоку, своју кланицу, односно прерађивачки капацитет и продавницу.

ОДНОСИ СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ

Не прихватамо некритичку, наметнуту паролу да ЕУ нема алтернативу. Србија је у Европи одувек и не треба сада да трага за Европом. Интерес безрезервног придруживања ЕУ не може бити изнад националних и државних интереса Србије. 

ЕУ је веома хетерогена зона низа земаља које карактерише:

  • Врло различит финансијски и порески систем;
  • Различит ниво инфлације;
  • Ниво и оптерећење јавним дуговима;
  • Разлика у висини будџетског дефицита;
  • Стопа и динамика привредног раста
  • Низ других великих разлика.

Дакле, овде се ради о три концентрична круга земаља удружених у ЕУ:

  • Оснивачи ЕУ (првих 11 држава) које и данас доминирају, али под интерном доминацијом Немачке и Француске;
  • Прво проширење првог круга, модел секундарног значаја;
  • Треће проширење са 10 нових држава до броја 27 које представљају готово полуколонијалне привреде у односу на неколико главних.

Сукоб интереса главних и периферних држава је све отворенији и шири. Сам излазак Велике Британије из ЕУ је показатељ веома лоших односа унутар саме ЕУ.

Наши односи са ЕУ нису глобални већ се односе на појединачне земље чланице, према обостраним интересима. И даље ћемо развијати трговинске, финансијске и друге односе са тим земљама као и другим државама изван ЕУ, на бази пуне равноправности и узајамног интереса.

СРБИЈА, НАТО И ЕВРОПСКА УНИЈА

Србија се од 5. октобра 2000. године суочава са три фундаметална проблема:

  • Како сачувати Косово и Метохију;
  • Ући или не ући у НАТО и ЕУ;
  • Ући само у ЕУ али не и у НАТО.

Из предходног историјата проширења НАТО и ЕУ од 1996. године до данас, јасно је да без предходног уласка у НАТО нема ни коначног уласка у ЕУ.

Што се тиче Србије три наведена проблема су директно повезана, морају се решавати истовремено по принципу „узми или остави“,и на основу дипломатског диктата Новог Светског Поретка у коме велику улогу имају чиновници Вашингтона, Брисела и Берлина. Без уступања Косова нема ни уласка у НАТО, а без уласка у НАТО, нема ну уласку у ЕУ.

Положај Србије је данас значајно повољнији у поређењу са 1999. годином, јер сада Србију подржавају две моћне силе, сталне чланице СБ, Руска Федерација и Народна Република Кина.

Србија би евентуални уласком у НАТО, који је сасвим бесмислен, ризиковала да изгуби подршку коју има од две велике силе у Савету Безбедности Уједињених Нација и да у случају сукоба између Руске Федерације и НАТО-а, Србија постане легитимна мета руских офанзивних ракета.

Србија у односу на НАТО ће се придржавати своје одлуке о неутралности, без приступању било којем војном савезу. НАТО је оставио дубок, негативан траг својим бомбардовањем Србије и уништавањем њеног богаства и инфраструктуре, разарањем какво се од Другог светског рата није десио. Процењује се да је штета од НАТО напада на Србију преко 120 милијарди долара. НАТО није пожељан у Србији. Представници Алијансе треба хитно да напусте све институције у Србији, у којој се нажалост осећају као домаћини.

Дакле, чланство Србије у ЕУ зависиће првасходно од решења проблема статуса Косова и Метохије, а ту је ЕУ немилосрдна и ни у најмањој мери не прихвата ни минимум српских националних интереса.

Наш став је да Србија не треба да уђе у Европску Унију.

ЗДРАВЉЕ ЉУДИ И УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Загађујуће материје, отпад представљају нарастсјући проблем и све више загађује биосферу. Њихова штетност може се умањити само системским мерама и поступцима, односно интегралним управљањем отпадом. Отпад чине чврсти, течни и гасовити нуспроизводи, тте отпадни материјали и предмети који настају у току обављања производње, услужне или друге делатности, затим предмети који нису за даљу употребу, као и кућни отпад који настаје у домаћинствима.

И поред свих упозорења и оснивања програма управљања отпадом, ситуација у Србији је веома тешка и сложена. Нисмо у стању да ни да управљамо комуналним отпадом а камоли опасним и индустријским отпадом.

Посебан је проблем са опасним, индустријским, болничким и фармацеутским отпадом. Једним делом отпада као што је болнички и фармацеутски отпад се може управљати спаљивањем. У Србији не постоји адекватна спалионица оваквих врста оптпада, отпад се извози у Беч или у Бундипешту, где се врши спаљивање и на то се троше огромна средства.

У последње време је НАТО алијанса велики екстерни загађивач људског станишта, кога не могу обуздати и спречити војно недовоњно јаке земље. Најбољи пример је бомбардовање осиромашеним уранијумом неких предела Србије и Републике Српске. Та подручја су контаминирана за више миленијума. То је разлог зашто велики број грађана на Косову и један део у Србији и Републици Српској, умире. Заташкава се узрок и веома ретко коментаришу последице.

Потребно је конзистентно применити Принцип 4Р:

  • Смањити производњу отпада;
  • Поново користити отпад;
  • Извршити рециклажу отпада;
  • Повратак енергије из отпада.

Потребан је сасвим нови концепт о очувању људског станишта и здравља људи, који обухвата све сегменте друштвеног живота, рада и стваралаштва:

  • Стално образовање становништва о потреби заштите и очувања животне средине;
  • Увођење превентивних мера у свим областима, у циљу заштите ваздуха, воде, земљишта и здравља људи;
  • Правилно управљање отпадом;
  • Брзо и стручно отклањање појава еколошких поремећаја и природних катастрофа (поплаве, пожари, земљотрес итд..);
  • Заштита земљишта од ерозије услед поплава;
  • Заштита шума од пожара који уништава флору и фауну;
  • Заштита плодног земљишта од штетних пестицида и хебрицида;
  • Заштита здравља људи од недовољно испитаних адитива који се додају у разне артикле исхране, као и од употребе ГМО;
  • Строга контрола фармацеутске индустрије и контрола употребе лекова, нарочито вакцина;
  • Сртога контрола увоза прехрамбених производа, лекова, семенске робе,садног материјала, живе стоке и осталих роба који могу утицати на здравље људи.

Неопходно је превентивно предузимање потребних мера и активности за спречавање еколошких инцидената и непрекидно улагање у еколошке програме, као инвестицију у одрживост врсте.

ЕНЕРГЕТИКА

Енергетика је једна од наших најзначајних грана привреде посматрано са аспекта енергетских потенцијала и могућности већег учешћа у БДП, као и са аспекта задовољења потребе привреде и грађана.

Ова грана је носилац привредног развоја Републике Србије.

Треба нагласити да су залихе лигнита, нискокалоричног угља, око 2,6 милијарди тона, док залихе лигнита на Косову и Метохији су шест пута веће и износе око 16 милијарди тона. То је један од разлога зашто је Нови Сведски Поредак веома заинтересован за Косово и Метохију.

Енергетику као грану привреде чине: електропривреда, нафтна и гасна привреда, као и угљенокопи који су у функцији производње електричне енергије.

Укупна потрошња гаса у прошлој години је износила 1,8 милијарди нормалних метера кубних, док је потрошња нафте износила око 4 милиона тона. Увоз је био 3 милиона тона, а домаћа производња 1 милион тона.

Много очекујемо од Турског тока, чији ће капацитет кроз Србију бити око 13 милијарду нормалних метара кубних, где би се тада могло градити гасно-парна електрана. Гасно- парне електране имају степен корисности између 80 и 90 % процената.

Енергетска ефикасност у Србији је на ниском нивоу. Потребно је доследно применити ефекат 5 Е (енергија, економија, екологија, ефикасност и едукација).

До сада је електрична енергија била социјална категорија, а не роба која има своју цену коштања. Путем струје власти су куповале социјални мир код грађана а трошкови надокнађивани из буџета. ЕПС је увек био добро место у коме су егзистенцију проналазили заслужени политичари, партијски саборци, њихова родбина и пријатељи. Преко ове компаније преламале су су разне политике у којима је власт остваривала своје интересе и јако мало се размишљало о развоју компаније.

У пословној политици овог система, тотално се занемарује ефикасност пословања и развој електро – делатности, који је основ како привредног, тако и свеукупног друштвеног развоја.

Потребно је реално сагледати потенцијале производње електричне енергије и системски припремити пројекте за нове производне капацитете. Да би смо дефинисали развој енергетике морамо дефинисати развој привреде и пољопривреде и према томе и развој енергетике.

Могућности нових постројења за производњу електричне енергије се огледају у следећим потенцијалима:

  • Хидро потенцијали, првенствено на реци Дрини и Дринском сливу;
  • Могућност проширења и повећања капацитета хидроелектране на Дунаву;
  • Могућност изградње малих хидроелектрана у целој Србији;
  • Могућност изградње термо-енергетских постројења за производњу електричне енергије у Колубарском и Костолачком басену;
  • Обезбедити остале изворе енергетски обновљивих извора (ветар, Сунце, биомаса, геотермалне енергије);
  • Унапређење научно – истраживачког рада.

За раст и развој електропривреде до реалног нивоа, са којом ће имати веће учешће у БДП и веће учешће у девизном билансу државе, потребно је направити нови приступ у развоју, новој стратегији о развоју електропривреде Србије.

ЗАНАТСТВО

Занатство је веома стара делатност, заснива се на вештинама и знању које се преносе са колена на колено.

Ова делатност се дели на производно занаство (обућарство, ћилимарство,производњу сувенира и итд..) и услужно занаство (угоститељство, берберско-фризерске услуге, кројачке услуге и слично).

Код нас је данас занатство без правног и институционалног устројства. Занатлије се не могу поистовећивати са савременом врстом привредног субјекта, јер су занатлије одувек били друштвено корисни чиниоци на услузи грађанима, који су сами себе запошљавали и властитим радом издржавали своје породице.

У циљу одрживог опстанка занатства у Србији треба хитно законски регулисати све појединости око занатства и доделити му припадајући друштвени статус:

  • Донети закон о занатским коморама;
  • Донети закон о занатству;
  • Донети неопходне прописе и ослобађање занатства од фискалних и парафискалних намета;
  • Донети подстицаје и стимулативне мере за развој занатства.

Обновом и заштитом старих заната штити се српска културна баштина која има материјалну и нематеријалну вредност. Материјална се огледа у производњи занатских производа који су били ишчезли, а који се не могу индустријски стварати, док се нематеријални огледају у очувању знања, вештина и традиције која се преноси са колена на колено.

САОБРАЋАЈ

Саобраћај је основни чинилац друштвеног живота без кога савремено друштво на би постојало. Данас се може говорити о пет изграђених видова саобраћаја: (друмски, железнички, водни, ваздушни и телекомуникациони) интернет се сврстава у посебан вид собраћаја. Највише је у употреби друмски и железнички саобраћај, а примат има друмски.

Наша инфраструктура је за све видове собраћаја неадекватна, неразвијена и у веома лошем стању, а саобраћајна средства су временски и технолошки застарела. Врло мало је урађено на увођењу савремених технологија у управљању саобраћаја.

Железничку мрежу каректерише лоше стање пружног колосека и пратеће инфраструктуре, које условљавају мале брзине возова.

Саобраћајна средства су у веома лошем стању, вучна возила су старија од 30 година, старост теретних вагона прелази ову границу, као и путнички и теретни програм друмских возила, која су такође старија од 20-30 година.

Потенцијали унутрашњих пловних путева, река и канала нису искоришћени.

Заједничка карактеристика наших лука јесте мала искоришћеност, свега 30% постојећих капацитета (смањење индустријске производње, ниска технолошка опремљеност, неизграђени технолошки системи за комбиновани интермоделни транспорт).

За одвијање ваздушног саобраћаја примарни су авиопревозници, аеродруми, Дирекција за цивилно ваздухопловство и Агенција за контролу лета.

Чудна продаја и уступање аеродрума Сурчин и Ниш, могу се лако превести у НАТО аеродруме, а то може бити катастрофално за безбедност Србије и њених грађана.

Задаци у наредном периоду:

  • Изградња саобраћајница за које постоји потреба и друштвена оправданост;
  • Развој друмског саобраћаја, посебно међународног саобраћаја који значи фактор девизног прилива, на бази јавно-приватног партнерства;
  • Ревитализација железничке мреже и оспособљавње пруга према важећим стандардима;
  • Техничко-технолошка опремање, оспособљавање наших лука за интермоделни транспорт на бази јавно-приватног партнерства;
  • Развој водног саобраћаја на бази јавно-приватног партнерства;
  • Јачање авио-саобраћаја у складу са одрживошћу.

Ако саобраћај посматрамо сепаратно као привредну грану, то је веома профитабилна делатност. Када се додају таксе које се убирају од транзитног саобраћаја, онда саобраћај и саобраћајна инфраструктура још више добијају на значају.

ТРАНЗИЦИЈА, ШОК ТЕРАПИЈЕ И ЗДРАВЉЕ

Економска политика може бити веома опасна по здравље. Колико год економске кризе буду дубоке и тешке оне не убијају. Убијају модерни лекови којима се кризе лече, шок терапије и политика велике будџетске штедње. Уништене породице, трајно оболели људи и на крају изгубљени животи, цене су таквог економског избора.

У оквиру политике бруталне штедње, ММФ изричито захтева велико смањење трошкова здравствене заштите (пример Грчка).

На другој страни, одбијање „шок терапије“ не производи негативне последице по живот и здравље људи (пример Исланд). При томе исландски излазак из кризе је био на само мање трауматичан, већ много бржи од грчког.

За жртве транзиције и жртве бруталне економске политике, а реч је о милонима људи, нема емпатије. Њима нико неће подизати меморијалне споменике, јер их нико жртвама и не сматра. Они су заборавњени и о њима се не говори.

Свако сећање на велике људске драме биће системски потискивано, релативизовано или срамно вулгаризовано.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Питање свих питања српске политике.

У свим преговорима, дијалозима или монолозима о Косову и Метохији, вратимо се основним принципима међународног права, резолуцији Савета Безбедности Уједињених Нација 1244 и Уставу Србије.

Једино решење засновано на праву и принципима отвара пут миру и стабилности, не само на Балкану, већ и у Европи.

Неправедно решење било би корак ближе ка још дубљим поделама и неповерењу, дестабилизацији, напетостима и непредвидивим опасностима.

Позивање на реализам не сме бити увод у дефектизам, смањивање очекивања јавности у Србији, промене свести нације и дисциплиновано спровођење знаних и непознатих листа захтева од стране појединих западних партнера.

Да ли је неко икада трговао тако неупоредивим вредностима, као што су суверенитет, територијални интегритет, национални, културни и духовни идентитет, достојанство нације на једној страни, у замену за чланство у ексклузивном ЕУ клубу, донацијама, инвестицијама, „зарад бољег живота“, на другој страни.

Могу ли нам западни партнери рећи колико Србија треба да буде мала, да би боље живела ? Колико нових граница треба исцртати да би се створила „Велика Албанија“? У колико делова треба разбити српску нацију да би се задовољили геополитички апетити елите и отуђених центара моћи неких земаља Запада.

Питање статуса Косова и Метохије за Србију је принципијално решено Уставом и резолуцијом СБ УН. То је широка аутономија у оквиру суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије.

Преговори имају смисла као начин разраде и примене широке аутономије и резолуције СБ УН као правни акт највише правне снаге и обавезности у међународно правном поретку, за Србију мора имати трајну вредност и значај до његовог потпуног извршења и примене у пракси.

Са глобалним променама и мултиполаризацијом светских односа, расте значај и утицај међународног права, а тиме вредност и снага одлука СБ УН. Наша одговорност је да то схватимо, да одсад јасније и далеко одлучније позивамо на права државе Србије, признате повељом УН, завршним документом ОЕБС-а, и посебно резолуцијом 1244.

Србија својим јасним и одлучним позивањем на принципе права, на правно обавезујуће одлуке СБ УН има велику прилику да у томе одигра важну улогу. За добро свог народа, Балкана али и за добро успаване Европе. У таквом постављању и ангажовању  Србија има подршку моћних савезника и пријатеља. Та подршка ће бити још шира и снажнија, уколико Србија буде јаснија и одлучнија да политиком и дипломатијом брани своје државне и националне интересе. Битно је да при томе одлучно одбије сва подметања, преваре и ултиматуме. Временска ограничења су неприхватљива, одбрана Косова и Метохије није ствар која се може везивати за мандате или изборне циклусе, ни у Србији, ни у Европи, ни у САД.

Судећи по свему, чини се да би требало покренути дипломатске активности да се преговори врате на колосек УН и у оквир резолуције СБ УН 1244.

Дубоке промене геополитичких односа и снага у свету, премештање снаге и одлучивање у свету са једне империје и њених империјалних интереса у мултиполарни свет и одлучивање, иде на руку Србији да сачува територијалну целовитост.

Наша политичка платформа је: Косово и Метохија у целини су део државе Србије.

Како је у Божићном интервју рекао Патријах „Косово и Метохија је наша најсветија територија, која никада није била колонија, него била матична српска земља, због тога Србија као држава и српски народ на могу да је поклоне, већ смо дужни свим својим силама бранити ту нашу свету земљу“!

Покушаји кроз векове великих сила од Османског царства, Аустроугарске, потом Италије, Немачке, Велике Британије, да долију „воду“ србима на Балкану, а сада су ту САД, НАТО и ЕУ. Над нама је раширен ватикански кишобран, а у новије време наводно се и зелени неоосманистички и исламистички плашт. Све ово је концепцијска замисао и практични геополитички резултат великих сила. Њихов је циљ да контролишу „вериге света“ што подразумева елиминисање било каквог утицаја Русије на овим просторима. Најсигурнији начин да то постане неповратно јесте да се системски разбије Србија, учитана као руски експонат.

То је разлог сукцесивног али и свеобухватног расбрљавања.

Све оно што запад или неки други не смеју или не могу да на глобалном плану учине Русији, жарко би желели да се то учини Србима на балканском простору.

Косово је семе из кога смо поникли. Извор и корито из кога је српски народ потекао.

КУЛТУРА И МЕДИЈИ

Придаваћемо велики значај култури и залагаћемо се за потпуну слободу уметничког стваралштва, свесни улоге коју је култура имала и има у развоју и чувању националног индетитета.

Подстакнућемо оживљавање културног живота и изван већих урбаних средина, с посебним освртом на културне заједнице нашиг грађана који живе у иностранству.

Створићемо артикулисану и активну културну политику, засновану на ревитализацији и јачању улоге стручних, професионалних, кадровских и технички опремљених институција као носилаца културне активности од националног значаја.

Када се говорило о слободи медија, мислило се да се без цензуре државних, црквених или партијских власти објављују информације. Развој технологије, али и психологије и других друштвених наука, а и друштва у целини изродио је потпуне нове и другачије медије и потпуно нове начине контроле медија, потпуно нове намене информација, као и потпуно нове начине и употребе и манипулације медијима. Појавили се појмови „медијски рат“ и „информативни рат“, а интернет је идеално окружење за вођење оваквог рата.

Пажљивом и циљаном употребом средстава масовних информација, медија, може се психолошки манипулисати целим деловима друштва или циљним групама.

Постоје психолошки филтери који сортирају информације. Искуство, схватање добра и зла,морал, поштовање закона и логика су филтери који заустављају и одбацују неправилне информације. Филтери се могу неутралисати на неколико начина, али постоје два најважнија:

  • Емоције (хумор, љутња, јака радост, афект, смех), човек може прихватити информације и донети одлуке које не би донео у нормалним околностима;
  • Психолошки ефекти ( више се верује негативним информацијама, човек инстиктивно верује у оно што многи верују, многоструко понављање код човека ствара утисак да сви тако мисле и итд..).

Циљ сваког информативног рата је увек само један: сервирати човеку одређену идеју и усадити му ту идеју. Да би се то постигло потребно је поседовати медије.

  • Телевизија – као најутицајни медији је у Србији практично скоро потпуно у директном или индиректном власништву, или под утицајем Новог Светског Поретка. Закони се мењају по наредби ЕУ и прилагођавају Новом Светском Поретку.
  • Штампани медији – О штампаним медијима у Србији као мрежно зависним или независним нама потребе ни говорити, довољно је погледати насловне стране највећих штампаних медија пред изборе. Уколико је овакав медијско-пропагадни монопол у свим већим штампаним медијима могуће остварити за потребе једног дана, једне кампање, за једне изборе, са финансијама једног кандидата, шта је могуће купити у штампаним медијима од америчког фонда ККР, који има потфолио од најмање 100 милијарди долара. Ширење покривености медија је координиран удар, који код читаоца ствара утисак да ниједан медиј није објективан; Ствара се ефекат „стада“ јер се чини као сви мисле исто, чак и када тако не пишу; Демонстрацијом снаге и безалтернативности, ствара се илузија да је све под контролом, да нема алтернативе.
  • Интернет – Америчка фондација ККР је под руководством америчког генерала и бившег директора америчке обавештајне службе, званично је власник и контролише највећи део интернет инфраструктуре Србије. Треба ли додати било какав коментар.

Скоро потпуни медијски монопол који су евроатланске снаге, на челу са америчким агенцијама оствариле и у електронским и у штампаним медијима али и на интернету, грађани Србије су скоро у потпуности под утицајем психолошких фактора у скоро свим медијима. Вештим мрежним комбиновањем овог медијског утицаја са ствараоцима вести, политичарима, политичким партијама, академским установама, невладиним организацијама, економским аналитичарима, привредницима, кровним организацијама, ствара се циљани утисак код грађана да евроатланске интеграције немају алтернативу и постиже се или њихово укључивање у те интеграције или потпуна пасививизација и обесхрабреност.

СВЕСРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ

Морамо се удружити. Без уједињења српских родољуба из земље, са простора Балкана и без патриота из иностранства нема нам спаса. Уједињење мора бити на платформи моралних принципа, националних вредности и конкретног политичког програма.

Наш програм је својеврсна платформа за, пре свега православни народ Србије и Балкана, српских историјских територија, али и све друге народе и конфесије које на овим просторима живе и желе и даље да живе у хармоничним односима уз међусобно уважавање и поштовање.

У мисији смо помирења народа на глобалном нивоу, у цивилизацијском контексту.

Исључиво смо става да сви они који су учествовали у овој нашој трагедији и власт и опозиција морају да одговарају. Они се и данас намећу за новог намесника над окупираном Србијом и то је разлог зашто се слепо окрећу Западу. Уверени су да ће Запад да одлучи ко ће да управља Србијом, то је губитничка и срамна окупаторска политика.

Прави је тренутак да се окренемо сами себи и нашим државним и националним интересима.

Интерес Србије и интерес српског народа ма где он био је изнад наших личних интереса. Чека нас велика борба за спас Србије и српства.

Највиши наш циљ јесте враћање достојанства човеку, јачању појединца као основног фактора свих покретачких процеса на планети, истицање човека као основе сваког друштва, само тада и са тим резултатом можемо се надати опоравку државе. Само ако конфесије и наше различитости будемо посматрали као потенцијал, а не препреку, сви заједно имамо шансу да у томе и успемо.

Потребни су нам људи у Србији и ван Србије који то разумеју и који могу да воде државу и народ.

ОДНОС СА ЕВРОАЗИЈСКОМ ЕКОНОМСКОМ УНИЈОМ

Путинова унија, како популарно називају Евроазијску Економску Унију (Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Јерменија), отворила је широм врата за српску робу, где ћемо моћи да без царина пласирамо на тржиште од 180 милона људи.

Наши произвођачи ће моћи да извозе у неограниченим количинама, све врсте воћних ракија, као овчији и козији сир, јабуке, чарапе, хартије и картон, лекове, гуме, циркулационе пумпе, брескве, јагоде, вишње, производе од брашна, покриваче подова, цеви од рафинисаног бакра, мешалице, саднице, намештај, препарате за прање и чишћење, а увозимо, гас, нафту, бакар, гвожђе, цигарете и војне технологије.  Добили смо квоту за извоз цигарета, вињака, полутврдог крављег сира. ЕАЕУ је понудила концесије за извоз воћних ракија и сировог дестилата.

Режим спољне трговине примењује се на робу која задовољава критеријуме о пореклу робе.

Размена робе са ЕАЕУ је на веома ниском нивоу. Са тржиштем од 180 милиона људи укупна размена је око 3.360 милиона долара. Посебно је слабо развијена са Белорусијом, Јерменијом, Казахстаном и Киргизијом.

Очигледно је да је у задњих 20 година намерно или случајно занемарена размена са овим тржиштем. Морамо се хитно преорјентисати у циљу повећања извоза за ова тржишта, Морамо императивно извозити да би у догледно време смањили девизни дебаланс.

ПОРОДИЦА

Ми, као народ са богатом традицијом, у којој породица и окупљање око и унутар ње, представљали стуб и окосницу здравог развоја читавог друштва, налазимо се пред великим понором. И све смо ближи ивици тог понора, тачки, са које које неће бити безбедног повратка. Као и читава држава, услед економског посртања и зависности од неоколонијалних, наметнутих навика савременог потрошачког друштва и стуб те државе се нашао угрожен. Можда више него икада.

Наметнути темпо живота, који одузима много времена за минималне надокнаде, одродио је чланове породице и одузео им време неопходно за јачање и развој. Потпуно се измешале традиционалне вредности са модерним технолошким оквирима. Све се мање развија жива реч и здрав однос, пријатељатва мађу најрођенијим, зарад брзе информације, бездушне творевине друштвених мрежа, као једног од основних средстава манипулације народима и државама.

Равноправност полова је нешто што се подразумева, јер не може бити препрека пол, већ квалитет мора бити знање и способност да се нешто уради квалитетно и како треба.

Али када је у питању репродукција, ту је улога жене-мајке потпуно запостављена и упркос назови све демократскијим односима у којим живимо, некако се запоставља. Неприметно.

Женина основна и света је улога мајке, као најважније институције сваког озбиљног друштва и државе.

Држава ако жели да напредује мора мајку ставити у центар пажње и све је подредити. Кроз институције, олакшице, подстицаје и слично. Јер, од мајке пре свега,затим породице као ширег оквира кључно зависити будућност државе. Ако се појединац, од рођена изгради како треба, држава не треба да брине за своју будућност. Ситуација је акутна,такву и реакцију захтева. 

Србија мора бити земља Мајки !

Слична је ситуација када је у питању и Отац, као институција једноg традиционално патријахалног друштва. Данас се митови о оцу разбијају највише захваљујући накарадним активностима невладиног сектора, лажним феминистичким предрасудама, који својим деловањем управо разарају породицу и оно што она представља. Отац-ратник-војник-чувар, данас се свео на пуку улогу репродиктивног средства, без снаге ауторитета који мора постојати како би се избегла анархија.

Србија мора бити земља Очева !

Дете, као симбол будућности, као примарни циљ сваке озбиљне државе, као основни елемент наталитета и борбе против беле куге, која хара Србијом, мора бити постављено у центар планирања те исте будућности. Дете, кроз период одгајања и васпитања, преко образовања, па до формирања личности, мора проћи фазе које га јачају и чине способним да буде део друштва које напредује. Мора бити упознато са лепим кућним васпитањем, са ауторитетима и поштовањем истих, као основом здравог развоја у Личност која може сама да се стара о себи на одговоран начин и да даље настави непрекидну линију репродукције. Детету мора бити обезбеђена најадекватнија могућа пажња, усмеравање, најбољи могући услови за развој, образовање и усавршавање и то је једина опција у којој ће држава добити квалитетан део система. Основа напретка лежи у квалитетно изграђеној личности, као основе предпоставке здравог друштва.

Србија мора бити земља у којој се рађају Деца !

ЗДРАВСТВО

Здравствени систем треба да обезбеди правичност у коришћењу ифинансирању здравствене заштите, финансијску и институционалну одрживост система, да унапреди квалитет рада и услуга и обезбеди прихватљивост таквог система за кориснике и даваоце услуга у здравству.

Здравствено осигурање мора бити под једнаким условима и за јавно државни и приватан сектор, тако да сваки грађанин има здравствено осигурање без обзира на социјално материјални статус.

Посебна пажња посветиће се рационализацији политике уписа на медицинске факултете, у циљу распоређивања лекара и медицинских кадрова,покривајући читаву територију земље.

Здравствена заштита жена, мајки и деце, старих, особа с инвалидитетом, ратним инвалидима и ратним ветеранима је од посебног значаја за правично друштво чија је изградња основни циљ.

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА, МОРАЛ, ДРЖАВА

Нападнути су нам породица, морал, слобода мишљења, социјална правда као институција, а сад и Црква. Преовладава неморал, понашање постојећих странака као на пијаци, све се купује и продаје само је питање цене и интереса.

Уништавају се капиталне вредности друштва. Криминал је продро у све поре друштва и његових институција. Свемоћ новца је продала савест и одређује понашање готово свих структура и појединаца. 

Скупштина постаје место прегласавања и доношења срамних декларација, попут оне о Сребреници или о уставу Војводине.Никада није постављено питање западним менторима и НАТО-у да се спроведе Кумановски споразум. Парламент представља збир партија и њихових интереса. Политички живот се свео на беспоштедну борбу за власт и привилегије које иду са тим.

Друштвено богаство се распродаје, разара држава и руши суверенитет. Све се то одвија програмирано и системски под паролом демократије, слободног тржишта и људских права и слобода.

Део владајуће олигархије припрема тихи улазак у НАТО, кроз све веће сарадње са њим, без обзира на уставну неутралност Србије. Знамо ли шта нам је НАТО као војна и сада офанзивна организација у интересу развијања западних држава и крупног капитала, до сада направила.

НАТО је постао инструмент за спровођење политике „Новог Светског Поретка“, а то је доминција западног финансијског капитала уз стварање периферних (потчињених) држава по њиховом укусу и интересу.

У Србији се учвршћује олигархијски „политички капитализам“, дели друштво, маса остаје на периферији таквог капитализма и све сиромашнија.

Можемо ли се са тим сложити и помирити ?

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

Законом о раду из 2015. године узимају се права запосленима, нарочито по питању радног стажа који губе кад промене послодавца. У законодавству и књиговоствено, запослени и њихова примања се третирају као расход.

Овим законом о раду добија се статус привремено запосленог, а сигурност радног места се губи, док се истовремено добија категорија делимично упосленог и са једним делом радног времена, наводно да би се помогло незапосленима, а реално то погодује искључиво послодавцима и власницима капитала. Неопходно је санитари ово питања и то доношењем новог закона о раду или изменама и допунама постојећег закона о раду.

Залажемо се за социјално одговорну државу која обезбеђује право на достојанствен живот сваком члану друштва.

Да би се спроводила квалитетна социјална заштита, у првој мери, неопходно је израдити социјалне карте које ће прецизно мапирати социјално угрожене групе и појединце и каква врста социјалне помоћи им је неопходна.

Значајни део социјалне политике је и политика постицања повећана наталитета, те у том правцу побољшати заштиту и оквир радног права за труднице и породиље.

Такође, извршити ревизију укупних социјалних давања, отклонити могуће неправилности и приступити квалитетној и снажној подршци угроженим категоријама кроз материјална и нематеријална давања.

Стечена права пензионера не смеју и не могу бити угрожена, док пензије морају бити на нивоу одрживости животног стандарда након пензионисања, где минимална пензија не сме бити испод нивоа цене потрошачке корпе.

Залажемо се да сваки грађанин старији од 65 година има право без обзира на лични допринос пензионом фонду, право на уживање пензије, док ратни ветерани, право на националну пензију која не може бити мања од просечне пензије у Србији.

Држава мора да гарантује успешно, стабилно и трајноодрживо функционисање пензионог фонда.

Неопходно је донети нови закон о борачко инвалидској заштити и пружити правни оквир за заштиту учесника рата деведесетих година, кроз доношење низ позитивних мера од интереса за појединца, групу и друштво у целини.

Посебним мерама морају се заштитити, одржавати и афирмисати споменици, војничка гробља и друга спомен обележјаа, као историјски доказ и темељ српске историје и културе на овим просторима.

ЦРКВА

Сваки појединац без обзира на своју националну припадност има право да испољава своју припадност вери и религији.

Нећемо толерисати искључивост и негирање других религијских уверења.

Увођење веронауке у школе, договорно са црквама и родитељима, уз потпуно поштовање националне културе и традиције.

Српска православна црква је последња свесрпска институција и организација која још није окупирана и која као последња, неосвојива тврђава стоји на бранику Српства.

Српска црква је непремостива препрека за дефитивно разбијање српског националног духа и уништење српске нације. Српска православна црква није само обична друштвена организација или само једна од верских заједница у држави Србији, већ је и окосница српске националне идеје и од животног интереса је за српски народ, ма где живео.

Српска православна црква је веома важан безедносни и геополитички фактор. Напади на СПЦ имају више циљева:

  • Слабљење националног осећања;
  • Слабљење Републике Српске;
  • Подривање борбене готовости државе;
  • Кидање осећања заједништва и припадности једном народу.

Држава Србија је сада будџетски, економски и финансијски потпуно провидна страном фактору, а недавно је Влада Србије обзнанила да ће ускоро и сви лични подаци које држава поседује у себи о својим грађанима, бити измештени на сервер. Праћење појединих црквених лица, може бити врло корисно у нападима „цивилног друштва“ на цркву. Основне намере Новог Светског Поретка у односу на Српску Православну Цркву су следеће:

  • Смањење броја верника кроз промовисање разних видова духовности;
  • Смањење оцрквљених верника кроз промовисање кућне духовност;
  • Смањење броја верника кроз отуђивање појединих делова цркве и њених канонских територија;
  • Покушај одвајања народа од цркве, дискредитовањем црквене организације;
  • Одвајање живота, интереса, судбине цркве од судбине народа и државе и покушај да се црква бави самом собом;
  • Цепање јединства цркве са народом и парчање саме цркве на мање целине.

Крајни циљ је манипулисањем црквом ради виших дугорочнијих и стратешких, геополитичких циљева. Они би се очитавали у распарчавању цркве као свесрпског духовног стожера и уклањање цркве као уједињујућег и обједињујућег фактора у самоспознаји српског народа, анулирање утицаја Српске цркве на српску државу и одвајање Србије од Русије.

О цркви Мирашевки у Црној Гори је већ много написано, али нажалост,то је проблем који ће са уласком Црне Горе у НАТО само расти.

Идеје Степинца и Павелића су и дан данас врло актуелне у Хрватској.

Сви спољашњи напади на Српску Православну Цркву нису ни изблиза тако опасни, колико НВО деловање методично и полако подривање СПЦ изнутра. Спољашњи напади су као и утицај страног фактора у обојеним револуцијама само помоћно оруђе, логистика у случају разбијања изнутра.

Али док је Српске Православне Цркве, биће и српског народа !

НОВИ МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАСТА И ДРУШТВЕНОГ ПРЕПОРОДА

Изабрани модел привредног развоја је погрешан, уништава привреду и ствара огромну незапосленост, уз огроман раст непроизводне, партијске бирокије. Формирана је партијска држава.

Досадашњи модел стабилизације је довео до осиромашење предузећа, пљачкашке приватизације, огромног иностраног задуживања и дефецита на све стране.

Србија нема могућности да се на бази постојећег модела отргне од привредне заосталости и могућег економско-социјалног суноврата.

Модел развоја, ако се о осмишљеном моделу уопште може говорити и даље се базира на страним инвестицајама али и на продаји свега постојећег странцима. То није пут развоја, то је пут ка потпуној колонизацији Србије.

Погубност је ослањање на страни капитал, као основну полугу развоја, Србији је неопходна радикална промена економске политике.

У економској равни то мора бити акценат на развој и што већу запосленост, дакле уместо неомонетаристичке и неолибералне концепције, прећи за наше прилике модификоване и прилагођене облике економског развоја. Наш највећи проблем постоктобарске Србије, је ниво привредне активности који је испод могућег и оптималног нивоа. Конкретно, постицаћемо експанзивну монетарну и кредитну политику, развојно усмерену и контролисану, контролу новчаних токова увођењем неког супститута за ЗОП, фискалну политику, где би била ефикаснија наплата јавних прихода и контрола расхода и разликовали би пореске обвезнике по висини прихода, јер се растом прихода пореских обвезника, логично је да би пореске стопе биле веће, што би читавом подухвату дало и социјалну димензију.

Веома важан фактор био би увођење развојне банке Србије, што би само делом могло да супституише недостатак банкарског система и креативније помогне опоравак привреде. У Србији скоро 100% банкарског сектора припада страним банкама. Стране банке које послују у Србији углавном код себе имају штедњу грађана, тако долазимо до парадокса да је привреди потребан новац и кредити, а да постојећи банкарски систем није спреман да улаже у инвестиције и привреду.

Важан фактор је и формирање националног научног института за развој из више научних области, поред економије која би била доминатна.

Од привредних грана, поред реиндустријализације и коришћење компаративних предности пољопривреде и енергетике, предност би требало дати текстилној индустрији, информатици, грађевинарству и водопривреди.

Капацитети који у економији постоје, идеје и предузимљивост грађана, привреде, државе, једини су правци развоја. Раст се може постићи домаћим новцем, усмереном примарном емисијом као и усмеравањем банкарских кредита у секторе који доприносе развоју.

Државе у развоју морају примењивати дискретне и селективно протекционистичке мере, ако желе да убрзају индустријски раст, избегавајући да дођу под удар трговинских санкција.

Да би Србија постала економски пристојна земља она прво мора постати пристојна земља у којој постоји цивилизован дебатни простор.То подразумева прекид вулгарне политике манипулисања јавним мњењем, престанак системског понижавања интлигенције, а подразумева и промену амбијента у коме доминира полусвет.

Србију данас напуштају не само они који желе да поправе свој материјални положај, већ је напуштају и они који не могу да поднесу ту свакодневну структуру полусвета, без обзира што нису економски угрожени.

Превелики број грађана, поготово младих, доживљава Србију као државу без наде. Ако се такав доживљај стварности не промени, емиграциони таласи неће бити заустављени.

Потребне су нам радикалне реформе и изградња новог привредног система, који ће нацију дићи на ноге. Долази време економских патриота. 

Потребно је направити потпуни заокрет у следећим елементима:

  • Економска политика, од стабилизоване ка развојно стимулативној;
  • Фискална политика, смањење терета јавне потрошње и већа ефикасност јавних прихода;
  • Спољнотрговинска политика и разноврсни стимуланси и подстицаји извозној привреди;
  • Политика ино-задуживања, контрола задуживања, употреба и ефекти прилива;
  • Организована политика расподеле БДП-а;
  • Политика пуне запослености, посебно младих и школованих стручњака;
  • Другачија каматна политика, курсна политика, пореска политика али и стабилизациона политика у целини;
  • Одвајање политичких структура од управљања привредом;

Циљ нам је да остваримо убрзани привредни раст са просечном стопом раста БДП-а 8 – 9 %. На тај начин бисмо измиривали редовно обавезе спољних дугова, осигурали раст домаће штедње за инвестиције, уз раст животног стандарда. Основни задатак је привредни успон са економско финансијским јачањем привреде, да би се обезбедио трајан раст и искоренило сиромаштво.

Борићемо се за економску слободу личности, здраву породицу, развијање патриотизма, стварање јединствене националне платформе, повратак моралних вредности и вредновање рада и доприноса и моралну обнову друштва.

Желимо да привучемо и повежемо све националне снаге рада, социјално и егзистенцијално угрожене, интелектуалне елите, оне који нису купљени од стране финансијског капитала, да створимо јединствен фронт за стваривање суштинских промена привредног и социјалног система. Нудимо дугорочне визије ефикасног развоја, наш народ има дугу традицију, културу, историју и заслужује ефикасни развој.

Направићемо програм, преко кога ћемо из дубоке кризе кренути у бржи развој, уз остваривање веће социјалне солидарности и равнотеже.

ТРГОВИНА

Трговина је једна од најстаријих делатности које у тржишној привреди организује и регулише робне токове.

Трговину ћемо поделити на унутрашњу и спољну.

Наша спољна трговина се и не примећује, и за разлику од спољне трговине која је постојала 90-их година, данас она и не постоји на светском тржишту. Потпуно је разбијена, без стручних кадрова, затим без стратегије развоја и без било каквих државних усмерења.

Сем малопродаје веома је мало других појавних облика унутрашње трговине. Данашња малопродаја је облик трговине, наметнути облик монополског снабдевања грађана. Такво снабдевање, углавном се остварује путем страних трговинских ланаца који фаворизују увоз робе широке потрошње из својих матичних земаља, што се негативно одражава на домаћу производњу. У тим активностима им помаже Народна Банка Србије са нереалним курсом домаће валуте.

 Познато је да су страни трговински ланци у функцији својих матичних земаља, да су дошли са унапред утврђеним циљем:

  • Да увезу што више робе из својих матичних земаља и понуде нашим грађанима;
  • Да увезу робу са залиха из њихових трговина, које су пред истеку рока трајања;
  • Да стално увећавају учешће на нашем тржишту;
  • Да разним методама уништавају домаћу трговину;
  • Да шире свој утицај у друштву;
  • Да константно повећавају профит и да исти извозе у матичне економије.

Наша политичка елита, као верни послушници и имплементатори глобализма и неолибералне економије обећали су грађанима да ће страни трговински ланци повећати конкуретност која ће условити снижење цена,што би требало повољно деловати на побољшање стандарда грађана. Десило се све супротно. Доласком страних ланаца није се повећала конкретност, нити су се смањиле малопродајне цене, већ је дошло до њиховог раста. Страни трговински ланци су направили трајне картеле и монополисали српско тржиште. Тако је неолиберални концепт у трговини, као што се десило и у осталим делатностима, разорио и уништио домаћу трговину, домаће произвођаче, осиромашио грађане и наметну неоколонијалне односе.

Увођењем неолибералне економије, са којом се унуштава домаћа привреда, учињени су несагледиви социјални и економски злочини:

  • Уништена је домаћа трговина, због чега је знатан број радника остао без посла;
  • Страни трговински ланци увозом робе из матичних земаља, наносе огромну штету домаћим произвођачима, па је то довело и до уништавања и гашења многих од њих;
  • У доста случајева страни ланци увозе робу са залиха матичних трговина, које су пред истеком рока трајања. Уместо на отпаду, такве робе завршавају код наших грађана. Наше тржиште често служи страним ланцима, уз остваривање високг профита, као и место за отпад;
  • Увозом непотребних роба одлива се део националног доходка у туђе економије;
  • Страни ланци са ниским надокнадама, експлоатишу домаћу радну снагу;

У социјално одговорним и национално свесним државама дозвољено је само 20% учешћа страних трговина у националној трговини.

Потребно је хитно направити стратегију дугорочног развоја унутрашње и спољне трговине, које треба бити у функцији националних интереса. Носиоци развоја трговинске делатности треба да буду искључиво домаћи субјекти.

Уз подстицаје, нова трговина би се убрзано развила и већ би у реформском циклусу, могла знатно заменити стране трговинске ланце. Поред малопродаје треба развијати и све остале облике унутрашње трговине које су значајно занемарени. Неопходно је развијати и све облике спољне трговине, извоз-увоз, дорадне послове, производне-техничке кооперације, реекспортне послове итд.

Са новоствореним домаћим трговинским ланцима праве се јавно-приватна партнерства за изградњу мега маркета у иностранству, а посебно у Русији, Белорусији, Казахстану, Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини итд, путем којих би се пласирала српска роба.

Путем властитих трговинских ланаца убрзано би се повећао извоз роба и услуга. На тржиштима где имамо потписан уговор о бесцаринском пословању, наша роба била би јефтинија од робе из других земаља, на које се плаћа царина. Тиме би побољшали наш трговински и девизни биланс.

БАНКАРСТВО

Банке врше једну од најзначајних друштвених функција, преко којих се остварује кружно кретање капитала. Поред те веома битне друштвене улоге, банке обављају и важне послове без којих би био незамислив процес друштвене репродукције.

Данас у Србији око 95% банака и финасијских организација је у рукама страног капитала. Страни субјекти су са малом сумом новца уз свестрану помоћ домаћих политичких елита загосподарили банкарским сектором, односно целокупном економијом и људским животима и успоставили монополски однос. Уз сагласност Народне Банке Србије, туђи банкарски сателити наметнули високе каматне стопе и разне додатне трошкове са којима пљачкају привреду и грађане.

Банкарски сектор у Србији, као крвоток живота и развоја налази се у рукама страног капитала.

Стране банке унајмљују српски капитал српским правним и физичким лицима на коме зарађују огромне банкарске добити и исте извозе,невидљивим каналима у матичне економије. Влада Србије директно учествује, јер буџетска средства пореских обвезника депонује код страних банака и препуштају се финансијским окупаторима да се њима пљачкају српску државу и народ. Вазалске српске власи после 5. октобра 2000 године, уништиле српске банке, уништиле „крвоток живота и развоја“и препустиле их страним финансијским окупаторима.

Да ли ће они који су омогућили овакву врсту неоколонијализма у Србији бити процесуирани? Ова злодела не смеју застарети.

У национално одговорним и уређеним државама није дозвољено више од 20% учешћа страног капитала у националном банкарству.

Развој српског банкарства треба заснивати искључиво на домаћим банкама, чији су власници домаћи субјекти. Такве банке треба да буду у функцији развоја економије и друштва у целини.

Потребно је по хитном поступку почети са обновом и развојем домаћег банкарства. Прво треба формирати развојну банку из које ће се финасирати јавни радови, затим извозну банку за подстицај извоза и осигурања извознох послова. Након тога треба формирати комерцијалне и кредитне банке.

У почетку би се највећи део улагања требао остварити путем јавно-приватног партнерства, а затим би се улагање наставило од стране нових домаћих привредних субјеката. Са убрзаним растом и развојем привреде, развијало би се и домаће бакарство.

ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА

Друштво не може изаћи из кризе и зауставити даље урушавање „стезањем каиша“, јер се „ни од чега“ може направити нешто, само се може од малог стварати нешто ново.

Ни једна економија, па ни наша, не може се опоравити присилном, било појединачном или друштвеном штедњом онога од чега се не може штедети. Уместо спречавања расипања , односно непотребног трошења у јавном сектору, проводи се политика присилне штедње на основним чиниоцима друштвене репродукције тако што се, уместо мотивације и подстицаја стварања нових вредности, наша привреда гуши и још више уништава и то по налозима богатих. Тако да богати постају све богатији, а сиромашни још сиромашнији. 

Треба зауставити даље урушавање и прећи у постепени опоравак и развој земље. То се може остварити покретањем снажног инвестиционог циклуса, који ће омогућити препород земље. Инвестициони циклус одређује се на осам година, у коме би требало сваку годину појединачно инвестирати у развој оних грана привреде који су одређени као главни носиоци развоја.

Пројектована вредност јавних радова по појединим гранама привреде:

  • Изградња саобраћајне инфраструктуре-2,8 милијардие евра годишње;
  • Развој индустрије – 1.0 милијарди евра годишње:
  • Развој пољопривреде – 1.0 милијарди евра годишње;
  • Развој енергетике и рударства – 1.0 милијарди евра годишње;
  • Развој банкарства – 1.0 милијарди евра годишње;
  • У развој осталих делатности – 0.2 милијарде евра годишње.

Укупно 7.0 милијарди евра годишње. Укупно улагање за осам година је 56 милијарди евра.

Планирана инвестициона улагања имају третман јавних радова на којима се заснива будућност државе и њених грађана. Овај пројекат би био један од највећих у историји Србије. Јавни радови су историјски пројекти који одређују судбину нације, судбину будућих генерација. Реализација јавних радова представља вођење највеће и најбрже борбе за напредак нације. Јавни радови могу бити само патриотско власништво.

Мора постојати велика одговорност у извршењу динамике инвестирања. Веома је битно у првом делу инвестиционог циклуса оспособити више субјеката. Треба што брже оспособљавати привредне субјекте да стварају новостворене вредности које требају бити покриће примарне емисије новца.

Економско урушавање може се зауставити једино заменом неолибералне економске политике са домаћинском и спровођењем конкретних економских реформи.

Реформа треба да обухвата реструктурирање привреде и подстицај развоја перспективних грана привреде. Поступак промене носуоца привредних активности, те подстицај развоја домаћих привредних субјеката, процедуре замене страних директних инвестиција са домаћим инвестицијама.

Отварање јавних радова и инвестициона експанзија, промена начина финансирања и извора финансирања друштвених потреба и економског раста и развоја. Мора се променити и финансирање буџетских инвестиција и не сме се дозволити даље задужење у иностранству.

Закључно томе предлажемо:

  • Да се текуће друштвене потребе финансирају искључиво из буџета, који ће опоравком и растом економије постати довољан за подмирење свих друштвених потреба.
  • Да се јавни радови финансирају из властитих и алтернативних извора без страног задужења.

Девизна штедња грађана може бити значајан извор финасирања јавних радова. Тренутна штедња износи око 9.6 милијарди евра и углавном је код страних банака у Србији. Наши грађани са оскудним стандардом финансирају туђе економије, умести своју привреду.

Чињеница је да је девизна штедња велики инвестициони потенцијал, не сме се дозволити да лежи као мртав капитал или да буде у функцији туђих економија.

Концесије као вид улагања, углавном се примењују у изградњи или реконструисању објеката, уређења или изградња постројења са комлетним финансирањем.За овакве облике улагања закључује се уговор између државе и улагача у коме се регулишу све појединости. Држава ништа не инвестира, него даје улагачу право коришћења објекта који сам изгради на одређени рок и уговором се обавезује да ће омогућити његово несметано коришћење. Улагач настоји да у уговореном експлоатацијом амортизује уложена средства и да оствари профит, а након истека уговореног рока,предаје објекат у својину државе.

Ова улагања се разликују од страних директних инвестиција, у својој суштини немају експлоататорски карактер.

Јавно – приватно партнерство код нас није развијен модел, иако постоје велике могућности. Те могућности су у индустрији, у банкарству, у трговини, у туризму, у инфраструктури, у грађевинарству итд. Држава има ресурсе који су погодни за овакво партнерство, а због неискоришћења они су само мртав капитал. Када се изврши повезивање државних ресурса и приватног рада, уз добру организацију, могу се остварити значајни економски интереси. У таквом партнерству је важно заштитити национални интерес, а онда се остварују и економски ефекти.

Српска дијаспора не заборавља своју родбину и пријатеље, него их озбиљно помаже. У задњих 25 година из дијаспоре у матицу слило се око 4 милијарде евра и то је један од највећих девизних прилива које Србија има.

Дијаспора је велики инвестициони потенцијал. Треба радити са нашим исељеницима. Треба их мозивиосати и стимулисати да улажу у своју матицу. Под истим или нешто бољим условима, они ће радије улагати у своју него у туђу земљу. Синергијом патриотизма и интереса, могу се остварити велики успеси.

Препоставља се да има око 8% исељеника  економске способности да инвестирају у Србију, долазимо до оквирне бројке од 300 000 потенцијалних инвеститора, са око 30 милијарди инвестиционог капитала. Ако би овај износ динамизирали на осам година, то би значило да би сваку годину имали око 3.8 милијарди евра потенцијалних инвестиција из дијаспоре. То су потенцијане могућности, а да би реализовали потребна је способна и одговорна власт која ће мотивисати наше исељенике на улагање у Србију.

ОДНОСИ СА ММФ

Међународни Монетарни Фонд се од свог формирања до данас трансформисао у међународног полицајца и контролора држава које траже и добијају његову помоћ. ММФ је производ светског финансијског капитала и његових интереса.

 Где год је ММФ проводио свој концепт довео је до разарања економије, велике незапослености и социјалног слома друштва. 

Србија је погрешном политиком развоја и стабилизације ушла у дубоку кризу и велике платнобиласне тешкоће, велики спољни дуг, огромне обавезе из спољних дугова и врло слаб квалитет девизних резерви, са опасношћу финансијског банкрота. Прихватањем ММФ-а Србија се подвргла његовој контроли и моделу, али и провођењу препоруке ММФ.

Наша став је, нова политика и нови модели који су усмерени ка искључивању утицаја ММФ-а према нашој привреди.

СПОЉНА ПОЛИТИКА

Србија мора да води рачуна о свом стратешком циљу опстанка и да на основу тога прилагођава своју спољну политику новим геополитичким односима у свету.

У свету који је економски, политички и у сваком другом погледу међузавистан и где смо сведоци наглог развоја и утицаја Руске Федерације и Народне Републике Кине, на геополитичком, војном и економском плану у свету, као и на основу историјских догађаја, неопходно је и природно да тежиште спољне политике иде ка земљама БРИКС-а, као и са свим другим земљама из Европе и света, на бази уважавања и узајмног поштовања.

Посвећеност новој и другачијој спољној политици Србије, подразумева додатне напоре и испуњење критеријума озбиљне, државотворне, стабилне, мудре и далековидне спољне политике Србије, са циљем очувања и развоја својих виталних интереса.

ОДБРАНА И БЕЗБЕДНОСТ

Проблеми Европске безбедности и одбране су најизраженији у региону југоисточне Европе и Балкана, чији геостратегијски и геополитички значај може бити узрок појава регионалних и међународних криза.

Проблем који се са својом тежином и сложеношћу издваја, јесте покушај наметања нелегалне промене међународно признатих граница Србије, кроз процес решавања статуса Косова и Метохије.

Покушај ревизије Дејтонског споразума супротно интересима било ког од констутивних народа, могло бо довести до погоршавања безбедности у Босни и Херцеговини и у региону.

Витални одбрамбени интерес Србије јесте очувања суверености, независности и територијалне целовитости државе и заштита безбедности њених грађана, као и заштита српског народа у окружењу.

Политика одбране државе мора се темељити на јачању властитих одбрамбених капацитета и то у првој мери кроз знатно повећање броја школовања кадета и образовања командног кадра, увођење обавезног служења војног рока, активно учешће резервног састава у систему одбране, модернизација борбене технике, опреме и наоружања, као и набавка савремених ваздухопловних, ракетних и механизовно оклопних система одбране, у првој мери од стране Руске Федерације.

Способност нашег сопственог система одбране и безбедности да самостално делује, пружиће нам већу заштиту и подршку на међународном плану у очувању наших националних и државних интереса.

Залажемо се за изградњу високо професионалне војске, као и других припадника безбедности, опремљених врхунским знањем, наоружањем и опремом, способни да позитивно одговоре на све могуће задатке и изазове којим се поставе у име одбране и заштите државе и њених грађана.

Рационалном политиком буџетских средстава, створиће се услови за знатно увећање финансирања система одбране и безбедности, као и стварања услова за адекватно материјлно решење припадника система одбране и безбедности, њихово достојанство и углед, као и поштовање које заслужују као браниоци отаџбине.

Афирмација и подршка развоју, производњи и извозу домаћег наоружања, технике, опреме и муниције кроз систем Наменске индустрије и на тај начин обезбеђивање веће упосленост младих образованих људи и стварања сопствених средстава за развој целокупног система одбране и безбедности Србије.

У знак захвалности нације, вратити друштвени статус, углед и достојанство ратних ветерана и уврстити их у активни систем резервног састава, користећи њихова знања и искуства током рата деведесетих на простору бивше Југославијем а посебно стечена знања из ратних операција током НАТО агресије.

Служење војног рока, и бити на бранику своје отаџбине, треба да је част и понос за сваког младог човека у Србији.

Дуга и часна историја српске војске захтева и обавезује државу Србију да обезбеди све услове за снажну и ефикасну армију увек спремних браниоца државе и народа.

ДИЈАСПОРА

Наша дијаспора је друга Србија, расељена широм планете и чини свеукупно биолошко-умну енергију и економску моћ српског народа, независно на ком се делу планете налазе.

По подацима Српске Православне Цркве, данас у дијаспори живи нешто више од 4 милиона срба, који су одржали и очували своју веру, језик, писмо, културу и обичаје. Највећи део њих живи у земљама које су економски и технолошки најразвијеније у свету. Међу њима је преко 300 хиљада високо образованих и нешто више од 3 хиљаде доктора наука.

Неопходно је посветити посебну пажњу у односима са нашом дијаспором и по хитном поступку формирати Министарство за дијаспору Владе Србије.

Циљ је повратити поверења у институције државе и у што већој мери укључити наше људе из дијаспоре у препород и обнову државе, како кроз инвестицију и привреду, тако и у рад министарства спољних послова и дипломатије.

Један од највећих потенцијала који наш народ има данас, јесте искуство, знање, контакти, капитал и лични ауторитет наших људи у иностранству.

Омогућимо нашим људима из иностранства пуно ангажовање у институцијама система, како би у што већој мери и на позитиван начин заступали интересе Србије и њених грађана у интеграционим токовима, међународним организацијама, страним државама и владама.

ПОКРЕТ СВЕСРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА као државотворни Покрет, своје утемељење у народу налази у моралним вредностима својих припадника и поштовању исказаних обећања, у потпуности свесни неодложне потребе за државном, националном и привредном обновом Србије.

Иди на врх