ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА

ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА ПОКРЕТA СВЕСРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА

ПОЈАМ ПОКРЕТА

Покрет је удружење слободоумних српских патриота са часним националним, државотворним и слободарским опредељењима, који се нису огрешили према Српској Православној Цркви и моралним начелима, затим према држави, српским законима и према српском народу.

Чланови Покрета су национално утемељени појединци са патриотским осећањима и планетарним визијама, којима су вредности српског друштва и српске државе изнад појединачних интереса.

Они су познаваоци и поштоваоци српских корена, православне вере и српске историје, културе, традиције и обичаја, као бескомпромисни борци за сатлни научни, културни, економски, техничко-технолошки и сваки други развој.

Покрет заснива своје деловање на учењима Светог Саве, те на наслеђу и утемељеним вредностима својих предака (који су се борили за слободу и просвећење српског народа, за српску државу, за очување српске вере, језика, писма, културе, српске традиције и обичаја), као на светским научним и техничко-технолошким достигнућима.

Чланство у  Покрету је добровољно и његови чланови могу постати сви појединци који испуњавају дате услове и који прихватају Статут, Програм, Платформу и остале акте Покрета.

ИДЕОЛОГИЈА ПОКРЕТА

Код одређивањa идеологије, као идејног пута, који се трасира на основу мисли и идеја из различитих облика друштвене свести, битно је утврдити идеологију која ће бити у функцији националне хомогенизације и обједињавања српских земаља и уједињења српског народа, као и очување културно-историјских вредности, унапређење људских права и слобода, те сталног раста и развоја.

За таква остварења неопходна је адекватна идеолошка водиља те је због тога одабрана – Национално-демократска идеологија.

То подразумева идеологију која је заснована на националним вредностима (српском језику и писму, вери, култури, традицији, обичајима и осталом културно-историјском наслеђу) и на демократским начелима, односно већинском одлучивању народа непосредним путем, (о свим битним питањима у друштву) и посредно путем органа и институција, изабраних и утемељених на правним документима.

Дакле, демократија подразумева слободу мисли и изјашњавања појединаца и вољу већине у одлучивању, што спада у највећа људска права и слободе.

Квалитет сваког појединачног мишљења огледа се у одлукама већине, а њихов допринос огледа се у квалитету извршења одлука. Значи, обавеза је сваког појединца и друштва у целини, да поштују и извршавају донете одлуке.

Из наведеног произилази да је демократија право појединаца да предлажу и учествују у одабиру најбољих решења приликом доношења одлука, као и обавеза да поштују и извршавају одлуке које је већина донела.

ВИЗИЈА ПОКРЕТА

Визија Покрета, јесте обједињавање српских земаља и уједињење српског народа, српске науке и знања, српског капитала и енергије код свих Срба, независно од њиховог места рођења и живљења, а све у циљу стварања јаке и развијене српске државе у којој ће грађани остварити економско, културно и свако друго благостање.

У тако друштво, Покрет намерава да води Србију и њене грађане.

То не подразумева пут у неко статично, већ динамично стање сталног напретка али и мира, уз очување својих културних и традиционалних вредности.

Важно је напоменути да само меритократија (као најспособнија друштвена елита) може имати у својим редовима визионаре који су способни да пројектују богато друштво и да одређује путеве и утврђује методе помоћу којих ће га водити у жељена стања.

Визионари су природно умни појединци дограђени науком и обогаћени емпиријом.

На темељу њихових визија представљају се циљеви, а потом се праве програми за све друштвене сегменте на којима ће се градити политике које требају бити инструменти за сучељавање у политичком плурализму Србије, ради реализације програма.

Полазне основе о економском расту, развоју и општем напретку, треба да се заснивају на слободи, независности и територијалној целовитости српских земаља, затим на култу српске нације и српским културно-историјским вредностима, на домаћој памети (створеној у образовним и научним институцијама, уз коришћење свих прихватљивих светских научних и техничко-технолошких достигнућа и вредности), затим на економском патриотизму и на развоју путем домаћих субјеката и домаћих ресурса, те на еколошкој равнотежи и одрживом развоју друштва.

ЦИЉЕВИ ПОКРЕТА

Покрет Свесрпског Уједињења има три основна циља и то:

  1. Стварање јаког државотворног Покрета (Странке) – са компетентним кадровима, који ће бити способни да, путем дугорочних програмских политика, освоји власт или бар да знатније партиципира у власти, у којој ће моћи радити на сталном расту и развоју привреде и друштва у целини, ради остваривања вишег стандарда грађана. Дакле, први циљ Покрета јесте освајање власти, путем систематског рада и програмских политика, ради изградње богатог друштва у коме би грађани достигли благостање, а не освајање цензуса ради интереса појединаца.
  2. Очување независности те територијалног и националног интегритета Србије и српског народа.
  3. Обједињавање српских земаља и уједињење српског народа, српске науке, знања и искуства, српске енергије и капитала, те очување вере, културе, језика и писма, традиције и обичаја у матици и расејање.

Но да би остварили главне циљеве, односно да би изградили богато друштво ради благостања грађана, затим да би очували територијални и национални интегритет и активно радили на обједињавању свих битних чинилаца српског народа, као и на ослобођењу и уједињењу српских земаља, треба стално радити на остварењу важних подциљева, као што су:

Обезбеђење пуне запослености грађана, меритократизација државе, континуирано повећање ефикасности државних институција, рационализација јавног сектора, унапређење и развој образовања и науке, равноправност власништва, економска сувереност, јачање привреде путем домаћих субјеката и то са властитим материјалним и нематеријалним ресурсима без задуживања, убрзана изградња саобраћајне инфраструктуре, јачање економског патриотизма, континуирано повећање производње добара и услуга, стално повећање извоза, равномеран регонални развој, равномерна и рационална расподела националног дохотка, ревитализација и развој рураних подручја, валоризација српске културе, културног наслеђа и традиције, јачање српских домаћинстава, боља експлоатација природних ресурса, смањење миграционих процеса, јачање интегративних чинилаца у друштву, очување рубних подручја земље, јачање унутрашње и спољне безбедности, успостављање економске и социјалне равнотеже у друштву, те успостављање еколошке стабилности и одрживог развоја земље.

Треба имати у виду да нема остварења главних циљева без континуираних активности на остварењу подциљева као битних чинилаца одрживог развоја и изградње напреднијег друштва.

ПРОГРАМИ ПОКРЕТА

Програми Покрета треба да се заснивају на визијама умних, образовних и доказаних патриота у српском друштву (меритократија) и на реалним ресурсима, о будућности друштва.

То су динамичне пројекције (комплетни програми) за све сегменте у друштву, које треба стално иновирати, упоређивати и усклађивати са новонасталим приликама у земљи и свету.

Важно је напоменути да је основно правило за програме, стално усклађивање са научно-технолошким достигнућима и новонасталим приликама.

То подразумева да програме треба континуирано ревитализовати са инвестиционим подухватима и усклађивати са еколошким стандардима.

Битно је имати на уму, да без сталних улагања нама развоја, а и да без развоја нема опстанка.

Такође, без еколошке равнотеже нема живота на планети Земљи. Програми требају бити основни извори и база свих политика Покрета.

ПОЛИТИКЕ ПОКРЕТА

Политике Покрета требају бити продукти овоплођених визија које су конкретизоване у програмима по појединим сегментима друштва.

Без програма не може бити конкретних, а нити реалних политика. У суштини, политике формиране на реалним програмима су инструменти за сучељавање на тржишту политичког плурализма. Неопходно је и општу политику, као и програмске политике (по делатностима), стално иновирати, кориговати, допуњавати и прилагођавати према програмима и друштвеним приликама, као и тржишним сегментима Србије. Дакле, политике су динамичне, а не статичне одреднице.

Политике засноване на програмима, требају бити (у политичком плурализму), основни инструменти у представљању циљева и намера, грађанима Србије.

Покрет се не сме служити политиканством, преварама и фоскулама.

МИСИЈА ПОКРЕТА

Мисија Покрета јесте, остварење циљева путем вођења реалних политика које се формирају и стално допуњују према иновираним програмима и новонасталим политичким приликама.

У процесу реализације програма (на путу ка остварењу постављених циљева), друштво ће се постепено ослобађати од неоколонијализма и неолибералне економије, те ће се у истој сразмери стварати економско-правни амбијент за развој слободног и напредног српског друштва.

ИНСТРУМЕНТИ ПОКРЕТА

Инструменти Покрета за остваривање циљева су, програмске политике израђене на квалитетним премисама, односно на програмима и реалним плановима за све друштвене области.

Као што је већ и наведено, програме и планове треба стално дорађивати и контролисати извршење те кориговати и прилагођавати новонасталим приликама.

ПЛАНИРАЊЕ И ДОНОШЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ОДЛУКА

Планирање и доношење политичких одлука није и не може бити једнократан посао, нити одлуке могу бити статичне одреднице, већ динамични процеси у којима се планови и политике свакодневно иновирају и прилагођавају новим приликама.

Тако се активним планирањем политичких активности, антиципирају догађаји да би се избегло пасивно прилагођавање новонасталим и нежељеним приликама. Време у коме се доносе планске одлуке увек представља прелазак прошлости у будућност.

Сви програми, планови и политике треба да буду увезани у дугорочну политичку стратегију, односно дугорочна политичка стратегија Покрета (израђена на бази визија и реалних ресурса), треба бити основна база на темељу које се праве програми, планови и политике.

УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВЕ

Покрет ће се залагати за јаку и јединствену државу Србију.

То значи, државу без аутономних покрајина, организовану по окрузима, а окрузи по градовима и општинама, те општине по месним заједницама, са јаком и добро наоружаном војском.

Сходно томе, Покрет ће се залагати за увођење обавезног служења војног рока.

Под јаком државом подразумева се:

Добро организована држава, са компететним и одговорним властима (састављене од меритократије), као и беспрекорном субординацијом, са ефикасним институцијама, те успешним јавним сектором и ефикасним безбедносним сектором.

Покрет ће се залагати за укидање аутономних покрајина, у циљу:

  • Смањења трошкова јавне управе;
  • Ефикаснијег функционисања државног апарата;
  • Укидање елемената државности које имају аутономне покрајине

Такође, Покрет ће се залагати да држава Србија децентрализује само оне надлежности које се односе на округе, градове и општине на које треба и пренети те надлежности.

Покрет ће се залагати да се распише референдум на коме грађани треба да одлуче да ли држава Србија треба бити уставна монархија или република.

ФУНКЦИОНАЛНО ОРГАНИЗОВАЊЕ ДРЖАВЕ

Да би се остварили пројектовани циљеви, Покрет ће се залагати за функционално организовање државе, независно од њеног политичког уређења.

То подразумева, да организација државне управе, затим јавне политике, ефикасност институција и јавног сектора, треба да буду транспаретни по мери и потребама грађана.

Само у тако организованој држави, грађани могу достићи оптималну сатисфакцију духовног, културног и материјалног стандарда.

За достизање таквог стања, неопходно је да се унутрашња политика заснива на духовном и правном наслеђу, на српској историји, српској култури и традицији, на економском патриотизму и континуираном расту и развоју, на демократским начелима и на свим осталим вредностима српског народа, а никако на наметнутим туђим „вредностима“.

У циљу континуираног напретка и одрживог мира, веома је важно да се спољна политика државе Србије заснива на начелима: слободе, суверенитета и независности, на војној неутралности и мирољубивим односима у свету, као и на чврстим

и пријатељским везама са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, као и узајамно добрим односима са осталим земљама света.

Демократска начела уређења друштва (која се односе на једнакост, права и слободе одлучивања, рада и живљења свих грађана), треба да се темеље на култури и традицији српског народа и да се остварују искључиво у оквиру законских, обичајних и моралних оквира.

Не сме се толерисати самовоља и анархија под паролом такозване „демократије“ која се споља натура, а нити се сме дозволити наметање туђих „вредности“, као ни осталих уплитања и деловања.

СУПРОСТАВЉАЊЕ ОКУПАЦИЈАМА И СТРАНИМ УПЛИТАЊИМА

У прошлости било је доста страних уплитања, насртаја и разних видова окупације Србије.

Према плановима и пројекту страних обавештајних служби, 2.000-те године изведена је „Српска октобарска револуција“ и успостављена вазалска власт.

Била је то политичка окупација и све се одвијало по налозима страних ментора. Они су окрутним и дрским понашањем, са паролом „штапа и шангарепе“ наметали грађанима Србије понижавајућа правила понашања и живљења. Под изговором „демократизације друштва“ натурали су, а и још то чине, туђе „вредности“. У томе су успевали уз обилату помоћ вазалске власти, као и неких појединаца, политичких партија и такозваних „невладиних“ организација. Удруженим деловањем, подривени су темељи државе и урушено српско друштво у сваком погледу.

Тако је земља, политички, културно и економски окупирана, све више постајала „протекторат“ појединих западних моћника.

Њихов основни задатак био је, уништење свих чинилаца од животног и државног значаја. Растурена је друштвена и државна имовина.

Убиштена је домаћа привреда и банкарство, а привредни и људски ресурси стављени у функцију „окупатора“.

Систематски је уништена војска, војна опрема и наоружање.

Девастирана је српска култура и образовање, а у медије уведена вестернизација.

Уређивање школских програма и штампање уџбеника дата је у руке странцима.

Уз све то, отимане су и српске територије те паљене и рушене српске светиње.

Грађани су нагло сиромашили и плански завађани.

У таком безнађу, домаћи колаборационисти стално су понављали грђанима фоскуле „Европска Унија и евро-атлантске интеграције немају алтернативу, то је наша светла будућност“. Дакле циљ је био да се затре српско памћење да би „жртве заволеле џелата“. Немогуће је описати и набројати све злочине и недела.

Зато та ружна искуства треба да послуже за национално отрежњење и за јачање националне свести и државних институција.

Због наведеног, Покрет ће се залагати за потпуно ослобођење српског друштва и државе Србије, као и спречавати све покушаје наметања туђих „вредности“ и лажне кривице српском народу.

Такође, Покрет ће се залагати да се осујети унутрашње непријатељско деловање те да се таквим групама и невладиним организацијама забрани рад.

Исто тако, Покрет ће се залагати да се процесуирају сви они који су својим деловањем у току и после петооктобарских промена у Србији, направили злодела и нанели политичке, културне, економске и остале штетне последице српском народу и држави Србији.

Мрачне силе предвођене САД, неким земљама ЕУ и Ватиканом, уз помоћ тајних друштава, настоје да са лажима и подметнутим сценаријима, припишу неке догађаје и злодела српском народу и држави Србији, како би им заувек наметнули колективну кривицу.

Свакодневни притисцима, настоје натоварити бреме псеудокривице да би се затрло историјско памћење, духовна вертикала и култ српске нације.

Овде се не ради о „теоријама завере“ већ о планираним намерама завере да се уништи Србија и српски народ.

Смета им што су Срби православци и један од најстаријих народа у Европи, а надасве што су победници у свим предходним ратовима у којима су успели одбранити свој индетитет и државу Србију.

Смета им што Срби имају лепу територију са природним богаствима и плодним земљиштем.

Не могу прихватити чињеницу да Србија заузима стратешки географски положај који је истовремено „мост и капија“ између истока и запада.

Тако исто им смета што се од 2.857 километара тока Дунава, Србија контролише 588 километара тока Дунава, који је „саобраћајна кичма Европе“.

На том „мосту“ између истока и запада, подједнако им смета држава Србија и српски народ са својом историјом, културом, вером и традицијом.

Сметају им Срби који се „не сагињу“, а „не дају се у ланце везивати“.

Зато им је циљ да државу униште, а народ неутралишу.

У спровођењу мрачних циљева, пројектованих у својим стратегијама, примењују разне облике непријатељског деловања. Уз директне притиске на власт, вешто користе и домаће поједице, групе и невладине организације.

Поред осталог, од Србије и српског народа захтевају прихватање псеудокривице, затим национално самоодрицање и промену свести српског народа. Процењују да могу, са јаким и сталним притисцима, преобразити Србе и преобликовати њихова сећања и памћења, да би их могли лакше асимиловати (уништити). У њиховим истраживањима и анализама наводи се,  да су Срби већ били на путу преображаја и промене своје самобитности, јер се знатан део Срба у недавној прошлости осећао и изјашњавао као Југословени.

Међутим, садашња држава Србија и национално освешћени Срби, постали су велика сметња и препрека за реализацију њихових монструозних планова. Стога, како се наводи, треба извршити денацификацију Срба. За реализацију таквог стратешког пројекта неопходан је одређени временски период, с тим што се исти може скратити са ефикасним мерама које би убрзале процес.

Неке од мера које помињу у стратегији су:

Потпуно затирање српске историје, успостављање одговарајућег образовног система, одвраћање од вере и православља, наметање антихришћанских вредности, контрола ресурса, стално слабљење и распарчавање државне територије и поделе српског народа, те успостављање контроле над територијама и народом.

Поред ових, а и осталих мера наведених у њиховим стратегијама, сматрају да је битно наметнути српском народу неку колективну кривицу (стигму), да би се мере лакше и једноставније проводиле. Само стигматизацијом друштва и јаким притиском, могуће је проводити мере у циљу промене свести српског народа.

Познато је, да одавно постоје монструозни планови против Србије и српског народа, који су се током времена само делимично мењали и допуњавали. Сада су за уцене у својим стратегијама одабрали колективну стигму, односно осуду за измишљене и лажне кривице, уз напомену да српски народ мора проћи кроз катаразу. Понекад неки од непријатеља, а и представника невладиних организација, помињу да би се „кривица“ могла ублажити само, признавањем њихових лажи и увођењем самопорицања и аутошовинизма као начина опхођења и живљења српског народа.

Са презиром (на монструозне лажи, захтеве и мрачне намере наших непријатеља) можемо само констатовати, да они кроз све прошле векове нису схватили, да су корени српског поноса и достојанства, чојства и јунаштва, као ума и памћења, дубоко утемељени у давној прошлости, у нашим борбама и победама, заветима и култу Светосавља, те да се Срби не могу променити, а још теже истребити.

Стога су им узалудни сви даљи покушаји.

Но, ипак треба поменути и да се поједини српски политичари (зарад одржавања на власти), превше „сагињу“ и прихватају немтнуту инфериорност, те самопорицањем покушавају заговарати мењање свести грађана.

Покрет ће се одупрети сваком понижавању, уценама и наметању било каквих лажи и кривице, као и било каквих напада на српски народ.

Покрет ће се залагати за националну хомогенизацију и јачање националног култа, за јачање српске државе и подизање ефикасности државних институција, а посебно војске и служби безбедности.

Такође, Покрет ће се залагати за континуирани раст и развој, те побољшање стандарда грађана.

Само са јаком националном свести и ефикасним државним институцијама, моћи ћемо се одупрети спољним притисцима и натурању било каквих „демократских дарова“. Зато ће Покрет стално пратити, индетификовати, упозоравати и спречавати непријатељска деловања и дешавања, како она изнутра, тако и она споља, како нам се не би поновили догађаји из прошлости и биле нанесене велике материјалне и људске жртве и заустављен друштвени развој.

ОЧУВАЊЕ ЦЕЛОВИТОСТИ СРБИЈЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРБА

Покрет ће се залагати за очување националног интегритета и територијалне целовитости државе Србије.

Такође, залагаће се за културно и економско уједињење Срба независно где живе, као и за ослобођење и уједињење свих српских земаља.

Уједињење српског народа и српских земаља треба да се одвија у две фазе и то:

  1. У првој фази треба одмах отпочети са активностима за културно, научно и економско уједињење Срба из Матице (Србије) и Срба из региона и расејања (дијаспоре).
  2. У другој фази треба остварити циљеве који се пројектују у дугорочној стратегији, а то је ослобођење и обједињавања свих српских земаља и уједињење српског народа, што је и његова вековна тежња.

Да би се сачувала супстанца српског народа, с једне стране, и боље користили српски потенцијали (у Матици и расејању), с друге стране, треба одмах отпочети прву фазу уједињења.

Према нашим истраживањима, а и према евиденцији Српске Православне Цркве, данас има у региону око 2 милона Срба, док у расејању (дијаспори) живи око 4,5 милона Срба који су задржали припадност српском народу и очували своју веру, културу, писмо и традицију. Поред поменутих 4,5 милона, има и још толико пописаних Срба који само знају да им је српско порекло али су изгубили своју самобитност (веру, језик, културу, писмо). Узимајући све наведено, може се констатовати да изван Србије постоји, по бројности још једна Србија.

То су огромни и непроценљиви биолошки, научни, техничко-технолошки, емпиријски, културни, економски и сваки други ресурси.

Стога треба активно радити на повезивању и обједињавању српске енергије, знања и капитала.

Остварење циља, не може бити једнократна, а нити краткорочна активност, већ дугорочни процес који ће трајати.

Заправо, уједињење српских земаља и српског народа, треба бити света дужност и завет свим будућим генерацијама.

Познато је да се кроз трајање времена мењају унутрашње и спољне политике. Сразмерно таквим променама долази и до осцилација започетих друштвено-политичких процеса, тако да се неки успоравају, а неки чак и заустављају.

У правилу, одрживи су и констатни само започети процеси за које се јасно поставе циљеви у дугорочним стратегијама, са конкретним динамичним плановима и израженом друштвеном енергијом.

Због тога, културно и економско уједињење расејаног српског народа, као и уједињење српских земаља и српског народа који у њима живи, требају бити узвишени национални циљеви, трајни задаци и завет генерацијама које долазе.

Сходно томе, Покрет ће заступати стварање Дугорочне стратегије са јасним циљевима о обједињавању српских земаља и уједињењу српског народа.

Наведени циљеви требају бити трајни задаци и света дужност свеих генерација и то све до остварења истих.

Значи, обједињавање српских земаља и уједињење српског народа је стратешки циљ, императив, света дужност и завет генерацијама.

Нико нема право да се одриче српског биолошког-умног богаства, нити било које стопе српске земље.

Одустајање од ових циљева значило би највећу националну издају.

Све што се чврсто постави као национални циљ и у чему се стално тежи, то се у неком времену и оствари.

Тако ће се и овај вековни српски сан једног дана остварити.

Иди на врх