Докле ћемо да лутамо као гуске у магли

Много је текстова написано у последње време о нашој свеукупној политичкој и економској ситуацији, која је, благо речено, врло тешка и комплексна, али руководство нашег покрета је решило да се на страницама сајта пре свега позабави разматрањима могућих алтернатива за излазак из ове свеопште магле, која нас је обавила, наравно у духу својих основних програмских начела.

Зато смо хтели, овим уводним кратким текстом, да пре свега испровоцирамо и подстакнемо наше садашње и будуће чланове, симпатизере и ширу публику, која нас већ редовно прати, да нам се придруже својим одговарајућим коментарима и размишљањима на ове и сличне теме.

Тиме ћемо бар покушати сви заједно да дамо макар мали допринос у тежњи да бар неке од наших идеја и размишљања буду размотрене од наших садашњих и будућих владајућих елита.

Можда је магла најгушћа код нас на политичком фронту, јер постојеће елите или „секуларно свештенство“ како их лепо одсликава Мило Ломпар, било да су на власти или у опозицији, изгледа да и не покушавају да бар мало разгрну ову маглу и назру пут којим ће водити свој народ.

Не оправдава их ни незрелост и незнање да сагледају стварну ситуацију, ни опхрваност и заслепљеност „западним вредностима“, па просто њихов „ безалтернативни западни смер“ већ полако, али сигурно постаје комичан и за обичног човека.

Где је у свему томе наша национална елита, коју можемо сада наћи само у фрагментима? Да ли је алтернатива у неком новом окупљању и саборности, која нас је увек спашавала у прошлости, када нам је било најтеже?

Мора се окупити нова родољубива елита, али на здравим и искреним основама, заклети се на верност народу и коначно му понудити алтернативу.

Није ли наш прави политички смер – „У се и у своје кљусе“, ван свих постојећих војних блокова, али заједно са другим православним балканским народима, уз политику враћања Балкана балканским народима? И обичном лаику је увелико јасно шта ће бити резултат ових политичких цунамија у свету и да се светско клатно полако, али сигурно помера ка Истоку.

Ако на то као мали народ не можемо да утичемо, онда није ли паметно да се већ на овакав начин удружени припремимо за неку скорију будућност и не дочекамо је у магли? Или нам је алтернатива другачија?

Ни код питања ваљане алтернативе у економији земље, наше постојеће елите и позиције и опозиције се битније не разликују, мада искрено речено, тренутно владајућа елита бар нешто покушава да промени у строгом „западном смеру“, али остаје велико питање колико то чини стратешки и искрено према надолазећим економским гигантима Истока, на челу са Кином.

Сви су изгледи да нико од њих још на прави начин не препознаје надолазећи цунами велике економске кризе са Запада, првенствено из Америке, сву њену разорност, поготово за мале економије као што је наша.

Ову кризу неолибералног западног концепта, која ће се након 2008. опет прелити на читав свет, ми ћемо наравно дочекати у тоталној магли, са девастираном и распродатом привредом и банкарским системом.

Да ли је алтернатива иста као већ наведена, само овде у облику економског савеза или уније православних балканских народа? Да ли под хитно морамо конципирати нову економску политику, базирану на много већој улози домаћег приватног сектора, на снажној социјалној држави са значајном регулаторском улогом у економији, на повраћају све имовине, отете у дивљачким приватизацијама, на стратешким плановима за сваку привреду грану понаособ, на новим протекционистичким мерама заштите наше привреде и многим другим?

Да ли ће овај задатак за нашу нову патриотску елиту бити још тежи од горњег, да ли ће она имати довољно снаге да га изнесе на прави начин? Да ли и којом динамиком је могуће, поред политичког, и економско окупљање привредно исцрпљених бакланских православних државица, да ли је то прави пут ка економском проспе-ритету у будућности?

Да ли ће оне имати довољно снаге да се отргну од „безалтернативних западних путева“, свака на свој начин, јер је очигледно је да их тамо никако не желе? Да ли ће све оне на време схватити да само на овај начин, макар колико-толико спремне, могу да се суоче са надола-зећим економским стампедом са Истока, уз стрмоглаво урушавање западних економија?

Живимо у врло турбулентном времену, где се промене догађају муњевито. Пошто се очигледно Фукујамин „крај историје“ није догодио, а увелико се отворила нова велика страница историје, коју ће писати неки нови победници, крајње је време да бар покушамо да одагнамо ову тешку маглу која нас је окружила и заједно сагледамо зраке светлости који се помаљају.

Докле ћемо да лутамо као гуске у магли

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Иди на врх