Процеси дугог трајања – депресија 2020. ( I )

Тмурна садашњост и неизвесна будућност, као у неком понављању на часовима историје, у великој мери подсећају на не тако далеку прошлост. Та историја, која покушава изнова да нас подсети да се она понавља, можда не на идентичан начин, али свакако као неки римејк давно одигране премијере.

Да би разумели садашњост светских односа, морамо се вратити и подсетити периода са почетка и средине 20. века, који су произвели овакву архитектуру светских односа са мањим изменама!

Оба светска сукоба у 20. веку су настајали као последица процеса у дужем трајању, а свој увод су имале у виду економских депресија. Први светски рат је дошао као последица уједињења Немачке, крајем 19. века, и њеног јачања у свим сегментима и стубовима које држе једно друштво и државу.

Природан резултат уједињења био је снажно ширење немачког утиција и буђење идеја о стварању Царства. Зенит свог економског развоја Немачка достиже крајем прве деценије 20. века, па тако расте жеља за експанзијом утицаја ван граница постојеће државе.

Такав развој догађаја приморава њене геополитичке ривале да начине кораке у покушају обуздавања Немачке експанзије, а то се пре свега односи на Француску ( која је имала готово урођен страх од њеног ширења ), смањењем трговине и блокирањем продаје ресурса који су јој недостајали, и Велику Британију, која је на све на начине обуздавала немачке жеље да постане поморска сила.

Ове две силе праве и тајни договор у коме се Велика Британија обавезује да ће објавити рат Немачкој ако она напдне Француску! Немачка као одговор на овакве кораке драстично повећава улагања у своју војну индустрију и почиње да врши притисак на Аустро-Угарску монархију да што пре почне са реализацијом плана окупације Србије, не били имала довољан разлог за улазак у рат.

Сцена је била постављена, тражен је само повод. Он је пронађен у Сарајевском атентату 28 јуна 1914. године, убиством Над-Војоводе Франца Фердинанда ,од стране члана Младе Босне Гаврила Принципа!

За атентат је оптужена Србија, АустроУграска објављује рат Србији, а жеља да то буде ограничени сукоб на Балкану пада у воду када Немачка „упада“ у Белгију, чију су безбедност и независност гарантовале све велике силе тог времена.

Тако је „игра“ почела и свету се догодио до тада највећи ратни сукоб у историји. Рат је трајао 4 године, а његов исход је креирао потпуно нову слику Европе. Нестала је Аустро-Угарска монархија, Немачка је постала Република, Руско Царство је пало под налетом Бољшевика и створен је Совјетски Савез, пропала је Отоманска Империја, а Сједињене Америчке Државе су први пут учествовале у војним операцијама на Европском континенту.

Догодио се геополитички хаос који је био само увод у још разорнији сукоб, који ће на светску сцену изнедрити нову империју, која ће наметати трендове у свим сферама живота цитавом човечанству!

Првих десет година након првог великог рата, Европа је била далеко од било каквог мирног поретка, економски хаос, порушене друштвене прилике, неповерење између држава, осећај понижења у Немачкој представљали су погодан терен за творце процеса дужег трајања, да креирају нове идеологије Нацизма иФашизма, које ће запалити читав свет.

Појава Хитлера у Немачкој и његов раст популарности у друштву које је било крхко, после понижења у Версају 1918 године ( тада је потписано је примирје, никад мир ) није било довољно снажно, недостајао је тотални економски крах глобалних размера. Тај крах се догодио на Њујорској берзи 1929. године, који је као по неком неписаном правилу довео до тоталног сиромаштва оне са малим пословима, а додатно обогатио мањи број породица, које и дан данас покушавају да креирају живот свим људима под капом небеском.

Такав крах је дао неопходан ветар у леђа новој нацистичкој идеолигији, која је популистичком реториком убеђивала све већи број људи у Немачкој да јој је за излазак из кризе потребан снажан вођа. Тај део процеца био је заокружен 1934. године постављењем Адолфа Хитлера за Немачког Канцелара, а застрашујућа политика коначног решења јеврејског питања наилазила је на још језивије ћутање великих сила!

Овакву игру „невидљивих актера“ је препознао француски министар иностраних послова Барту који се, после неуспелих преговора са Великом Британијом и Пољском, окренуо Совјетском Савезу у покушају обуздавања Хитлерове Немачке.

У ту „игру“ је била укључена и тадашња Краљевина Југославија, јер је министар Барту посредовао у идеји признања СССР-а од стране Краља Александра. Због такве намере обојица су „платили главом“ у Марсеју, што је по многима представљао незванични почетак Другог светског рата! Као и пред Први рат, сцена је била постављена , други део процеса дугог трајања је кренуо, а 1939. године нападом на Пољску, други велики сукоб у 20. веку је званично почео. Нови Светски Поредак је био на видику!

Процеси дугог трајања – депресија 2020. ( I )

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Иди на врх